Muzičko putovanje kroz karijeru jednog od najdugovečnijih i najvećih rok bendova bivše Jugoslavije nisu omeli skromni tehnički, pre svega zvučni uslovi, ali ni nervozni osigurači koji su iskakali po sopstvenom nahođenju.
Važnija od problema, YU grupi i publici koju je činilo više stotina ljudi, bila je dragocena razmena posebnih emocija, potpuno na tragu numera koje su obeležile njihove početke sedamdesetih godina 20. veka.
„Nona“, „Kosovski božuri“ i „Sama“, spakovane u tematski potpuri, sa lakoćom su podsetile koliko je dragoceno i posebno originalno muzičko nasleđe ovog dela sveta. Isto ono nasleđe koje je do neprepoznavanja zloupotrebljavano na prelazu iz modernog u post-moderno doba.
Bezmalo pola veka dugo postojanje YU grupe, pretočeno u 12 studijskih albuma, rezultiralo je sinoć savršeno preciznom svirkom, očišćenom od svih nepotrebnih, a tako uobičajenih momenata na koncertima rok dinosaurusa.
U dva sata muzičkog nasleđa iz nekog lepšeg i srećnijeg sveta, perspektivni momci iz benda spakovali su tačno 28 pesama.
„Panika“ sa samog početka koncerta nestala je na kraju u „Čudnoj šumi“ koju je poslednji napustio „Mali medved“. Dečacima koji su se davno igrali ovom „plišanom“ temom danas je više od sedam banki.
Grupa, nazvana po zemlji koja odavno postoji samo u sećanju sredovečnih i onih još starijih, održala je u Gračanici koncert za sećanje. Na sve naše bivše i buduće Vidovdane, božure, leptire i (ne)srećne mornare.
Sve je očiglednije da nas čeka nova velika, nažalost ne rokenrol, prevara. Kosovo je Srbija, ali mora kompromis. A ja, evo, stojim tu. Neću da odlazim. Bože, spasi me.
