Tri slike iz Prizrena
Slika jedan – Stariji bračni par stranaca šeta centrom Prizrena. Prilaze porti crkve Svetog Đorđa i znatiželjno gledaju ka hramu. U obližnjem kafiću sede dvojica mladića koji ih pomno prate pogledom. Na korak turista ka ulazu, kažiprst jednog od momaka munjevito kreće u vazduh i opisuje pokret koji svuda na svetu znači ne, kao „ne tamo, tamo nemate šta da tražite“. Turisti se pognute glave okreću i nestaju u masi koja je okružila šadrvan.
Slika dva – Otac i sin, Srbi iz Sirinićke župe, penju se ka crkvi uz Potkaljaju. Mališan stidljivo pita oca „tata, koja je ovo crkva“. Otac, između dva hvatanja vazduha na uzbrdici, odgovara „Pa, crkva, neka crkva. Valjda Svetog Đorđa“. „Gospodine, to je crkva Svetog Spasa“, dobaci mu neko od prolaznika.
Slika tri – Ispred ulaza u portu crkve Svetog Spasa tiskaju se Srbi. Trojica Albanaca, različite životne dobi, koji su silazeći sa kaljaje zastali na trenutak, razgovaraju. Dok iz obližnjeg atrijuma dopire kristalni glas Divne Ljubojević, najstariji među njima kaže sredovečnom i mladiću pored sebe, „E, vidiš, ovo je kultura! A mi, mi smo…“
MEDIMUS, po treći put
Više od hiljadu Srba, Prizrenaca i onih koji osećaju ovaj grad kao svoj, posetiće zadužbinu srpskog vlastelina Mladena Vladojevića iz 1330. godine u tri dana pred kraj avgusta. Zahvaljujući trećem Međunarodnom festivalu srednjevekovne muzike, ima i gostiju iz inostranstva, slučajnih putnika namernika, a u muzici koja se izvodi u crkvi Svetog Spasa stidljivo će uživati i malobrojni Albanci i Turci kojima pojam kulture nije omeđen strogim etničkim doživljajem sveta. Pomalo začudni skup ljudi, koje samo carski grad na ovakav način može da sabere, zaokružuju nemački vojnici iz KFOR-a, koji su druge festivalske večeri došli da isprate nastup sastava „Kasiopeja“ iz Nemačke.
„Doživljaj je samo doći u Prizren, a još prisustvo ovakvoj manifestaciji… Ovo je znak da postojimo u Prizrenu i da ćemo postojati i dalje“, rekao nam je jedan Lipljanac.
„Ovo je nesvakidašnje iskustvo za mladog čoveka. Dolazim iz Gračanice svako veče, uživam“, bio je jasan srednjoškolac Dimitrije.
„Pozvao bi sve ljude da dođu ovde, da vide i čuju šta je to Srbija imala još u srednjemm veku, da osete Evropu tog doba“, naveo je povratnik u Prizren Ljubiša Jevtić koji se nada boljem životu sa Srbe u gradu kraj Bistrice.
„Muzika je jedan jezik, ona priča srcu i dopire do osećanja. Nije vezana za nacionalno, ona govori jezikom emocija koji se, prosto, prima ili ne prima. Kakve blagodati ima ovde, u zidovima ovog hrama i ovog grada, mislim da će nam biti jasno tek kada se vratimo u našu berlinsku svakodnevicu“, smatra članica sastava „Kasiopeja“ iz Nemačke Karolina Beter koja je rođena u Dizeldorfu od oca Nemca i majke Srpkinje iz Čačka.
Dama anđeoskog glasa Divna Ljubojević je, nakon nastupa sa sa grupom prijatelja koje je okupila u ansamblu „Melodi“, tražila reči obraćajući se novinarima.
„Teško mi je da pričam jer ću se rasplakati. Srećna sam što sam došla, što sam deo nečeg divnog i prikladnog ovom gradu. Brine me što nije pola Beograda, po pola drugih velikih gradova, došlo da isprati festival, da obiđe manastire i podrži Srbe koji žive ovde“, rekla je Divna Ljubojević i primetila da se Prizren dosta promenio od njenog prethodnog boravka u ovom gradu, pre svega sastav njegovog stanovništva.
O pedesetominutnom izvođenju svog repertoara, čvrsto utemeljenog u duhovnoj muzici, Divna kaže:
„Duhovna muzika je uvek inspirativna, za nju ne postoji vreme, ono je uvek isto i ta muzika je uvek ista. U ropstvu, kada je ugrožena, još se jače i više čuva i bolje čuje i razume“, smatra Divna Ljubojević.
Treći po redu MEDIMUS završiće se večeras, nastupom ansambla Kapela Karniola iz Slovenije i Burdon ansambla iz Mađarske.
Festival su u petak otvorili Vera Zloković i Muzika Antika, a publici se svojim programom predstavio i Kraljevski red vitezova.
Trodnevni praznik srednjevekovne muzike u atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu po treći put su organizovali Društvo prijatelja manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, Dom kulture Gračanica i Fondacija Sveti Arhangeli, uz pomoć Kancelarije za Kosovo i Metohiju, brojnih prijatelja i sponzora.
