Valerij Gergijev je nedavno u beogradskom Centru “Sava”, sa svojim orkestrom čuvenog Marijinskog teatra iz Sankt Peterburga, održao koncert, koji je naišao na pozitivne reakcije lokalnih kritičara i ljubitelja muzike.
U maju 2016. su nastupali na ruševinama drevne Palmire u Siriji, oslobođenoj od terorista.
Na konferenciji za novinare u Beogradu Gergijev je rekao da su Palmiru preoteli teroristi i da je od tada pretrpela mnogo razaranja.
“To znači da ljudi i dalje nisu sposobni da cene značaj kulturnog nasleđa sirijskog stanovništva ali i celog sveta”, rekao je Gergijev
“Nažalost, ne postoji ništa što bi muzičari mogli da urade povodom onih koji uništavaju kulturno nasleđe. To je nešto za šta su uglavnom odgovorni političari.”
Priznajući da je dolazak u Palmiru bila rizična avantura, Gergijev je rekao da su muzičari spremni da se suoče sa opasnošću kako bi ljudi širom sveta videli šta je još ostalo od velikih spomenika kulture ljudske civilizacije.
“Želeli smo da ljudi znaju da smo bili spremni da na najboji mogući način pomogneko sirijskom narodu da povrati ove spomenike. Ipak, njihovo uništavanje se nastavilo zatp što političari ne mogu da rade zajedno. Stotinama godina od danas imena pedsednika i premijera biće zaboravljena, ali godina kada je Palmira uništena pamtiće se zauvek.”
Gergijev veruje da je greške poput ovih veoma teško ispraviti.
“Ako političari ne mogu da urade ništa da sačuvaju spomenike srpske kulture, održaćemo još jedan koncert, ali se nadam da to neće biti potrebno i da će političari naučiti da rade zajedno.”
Svetski priznati dirigent dodao je da ideja koncerta u Palmiri nije bila da se prikažu orkestar i muzičari, već da se iskažu emocije koje oseća većina stanovništva u svetu.
“Kada je Mstislav Rostropovič svirao ispred srušenog Berlinskog zida, on je izražavao emocije miliona ljudi. Danas milijarde ljudi osuđuje uništavanje Palmire i bol i patnju sirijskog naroda.”
Gergijev kaže da, uprkos složenoj geopolitičkoj situaciji i pokušajima da se Rusija pokaže u lošem svetlu, ruska kultura ne može da bude izolovana.
“Ne možete da izolujete rusku kulturu. Oni koji misle da mogu nemaju ideju o svetu u kom žive. Ko može da izoluje Čajkovskog?”
„Sputnjik“ podseća da su od Nato agresije 1999. godine nad Jugoslavijom i potpadanja Kosova pod internacionalnu kontrolu, lokalni albanski radikali uništili oko 150 hrišćanskih crkava, od kojih mnoge datiraju iz XIV i XV veka. Neke od njih pripadaju Uneskovoj listi svetske baštine.
2015. godine samoproglašena Republika Kosovo pokušala je da se pridruži Unesku, ali je ovaj pokušaj propao uprkos aktivnoj podršci iz SAD i zemalja Evropske unije.
Države koje su glasale protiv priznanja Kosova uključivale su BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, kina i Južna Afrika) i Indoneziju, koja ima najveći broj muslimanske populacije, piše „Sputnjik„.
