„Dantonova smrt“ nemačkog pisca Georga Bihnera predstavlja jedan od najznačajnijih dramskih tekstova epohe romantizma i za temu ima događaje tokom Francuske buržoaske revolucije. Na opštijem planu tretira svevremeni odnos predvodnika i masa prema vlasti i njenoj (zlo)upotrebi, revolucijama koje „jedu svoju decu“ i njihovim posledicama po društvo i pojedince. Jedan je od najpopularnijih i najizvođenijih komada nemačke i svetske književnosti. Adaptacija u produkciji Narodnog pozorišta u Prištini nudi novi pogled na ovo dramsko delo njegovim izmeštanjem u Srbiju devedesetih i u kontekst slike društva gotovo u potpunosti razorenog spoljnjim i unutrašnjim silama.
Nemački književnik Karl Georg Bihner rođen je 17. oktobra 1813. godine. Prožet idealima Francuske revolucije, verovao je da nema društvenog napretka bez obaranja feudalizma, i napisao je 1834. prvi revolucionarni politički letak u Nemačkoj u kojemu je pozvao seljake Hesenske kneževine da učine ono što su učinili i pobunjenici u Francuskoj. Blizak je romantizmu, na sceni se služio drastičnim konstrastima, a rado se služio groteskom i zvučnim dijalozima. Bio je student medicine i prirodnih nauka, zaverenik, begunac… Umro je veoma mlad, sa samo 23 godine, a i iza sebe je, pored „Dantonove smrti“, ostavio još dve drame “ od kojih je „Vojcek“ spada u grupu izuzetno važnih i često izvođenih širom sveta.
Postavka „Dantonove smrti“ je druga režija Maurisia Farea u Narodnom pozorištu u Prištini, a prethodna („Revizor„) je nagrađena specijalnom nagradom kritike i nagradom za ulogu glumcu prištinskog teatra Milanu Vasiću na festivalu „Joakim Vujić“, održanom u maju 2016. u Gračanici. Fare inače radi kao glavni dramaturg u Monbižu teatru u Berlinu, a prethodno je tri godine bio umetnički koordinator Folksbinea. Švajcarski je državljanin katalonskog porekla i u svojoj karijeri dramaturga, reditelja i menadžera radio je sa nekim od najznačajnijih evropskih pozorišnih stararalaca.
„Francuska revolucija, prva velika revolucija u Evropi, donela je čovečanstvu nadu da se svet revolucijom može promeniti. Ove godine obeležavamo i stogodišnjicu Oktobarske revolucije. Promene su se u mesecu oktobru dogodile i u Srbiji istorijski nedavno. Na početku svake revolucije svi verujemo da se stvari mogu mnogo promeniti, ali, na osnovu celokupnog iskustva čovečanstva, znamo da je, ukoliko dobijemo makar deset procenata onoga što smo hteli da dobijemo, revolucija uspela. Takođe znamo da skoro sve revolucije ne služe ničemu, i ništa se ne dobija njima, osim toga da nas vrate mnogo godina unazad i da se pretvore u kontrarevolucije. Isto tako, znamo da posle perioda revolucije sledi period stagnacije. Svaka revolucija iz ljudi izvlači tip ponašanja koji je drugačiji od onoga što zovemo „društvena normalnost“. To su primitivne stvari, one mogu biti dobre ili loše, ali su svakako nešto što je svojstveno svakom čoveku i nešto o čemu istorijske knjige uglavnom ne govore. A ova „Dantonova smrt“ želi da na svoj način o tome nešto kaže“, rekao je Fare.
Kompletan intervju sa Maurisiom Fareom moći ćete da pročitate na sajtu radiokim.net tokom vikenda.
U predstavi igraju Igor Damnjanović, Aleksandar Mihailović, Milan Vasić, Anika Grujić, Bojan Stojčetović, Ivana Kovačević, Aleksandra Cicuć, Nebojša Đorđević, Jelena Orlović, Milena Jakšić i Tamara Tomanović. Scenograf je Goran Stojčetović, a kostimograf Sara Bradić.
Ulaznice za premijeru se mogu nabaviti na biletarnici Doma kulture u Gračanici po ceni od 250 dinara.
