Grafiti ispisani po zgradama prištinskih naselja nemaju posebnu umetničku težinu, ali je njihova vrednost u tome što podsećaju da su u ovom gradu živeli i Srbi.
Prema rečima autorke, novinarke Frankfurtskih vesti, Jelene Petković njihova težina i jeste u tome što oni predstavljaju svedočanstvo.
Zato, smatra ona, grafiti moraju biti sačuvani.
“Glavna poruka ove izložbe je da oni treba da se zaštite, oni jesu nematerijalna kulturna baština Srba i oni moraju biti sačuvani. Ideja za ovaj projekat je bila spontana. Prošto ja sam ih videla i želela sam da napišem nešto o tome, da ih fotografišem, kaže Jelena Petković.
I Živojin Rakočević, novinar i književik, apelovao je na predstvnike Srba u institucijama Kosova da zaštite grafite kao kulturno blago Srba iz Prištine.
„Grafiti jednog nestalog grada imaju užasno opominjuću poruku da se u Evropi, danas u 21. veku ili onom koji je već prošao, može izbrisati jedan grad, sva njegova kultura, svo njegovo stvaranje i sva njegova mladost“, kazao je Rakočević.
Deo fotografija i reportaža koji ih prate objavljeni su u Frankfurtskim vestima. Autorki su svoja sećanja na Prištinu ispričali ljudi koji su živeli u ovom gradu, tu se školovali, zaljubljivali, pratili koncerte, doživljavali različita iskustva…
Jedan od njih je i profesor Aleksandar Đikić.
“Hteo bih da se zahvalim Jeleni što je organizovala sve ovo.Želim da joj odam priznanje na briljantnoj ideji da napravi retrospektivu nečega što je ostalo kao trag sećanja na naš život u Prištini nakon kompletne devastacije kompletnog srpkog etničkog bića u urbanim sredinama”, kazo je profesor Đikić.
Prištevac, Nenad Maksimović je zajedno sa Jelenom Petković učestvovao u traženju grafita.
“Svima nama ovo je nekada bilo svakodnevno pred očima, sada je ostalo na marginama jednog grada. Realno, sada u Prištini ima više engleskih grafita i više Kineza nego Srba i srpskih grafita, kaže Maksimović.
Posetioci večerašnje izložbe su nakon njenog otvaranja birali svoje grafite i fotografisali se sa njima.
