Komad Aleksandra Popovića, a u režiji Bobana Skerlića, koji je u Srbiji i regionu postigao veliki uspeh, sada izvode glumci Prištinskog pozorišta.
Priča o tome koliko lako nekvalifikovani i neškolovani ljudi dolaze na dobre pozicije u društvu učlanjenjem u partiju na vlasti, o načinu na koji se imeniju za upravnike preduzeća, o nepozimu, ali i borbi “malog čoveka” da dođe do posla, izazvala je pozitivne reakcije publike.
Iako traje čitava dva sata, predstava je zbog svoje realnosti držala pažnju gledalaca do kraja.
U publici je sinoć bilo i predstavnika vlasti. Predsednik Privremenog organa Prištine i zamenik gradonačelnika Gračanice, Ljubinko Karadžić, kaže da je predstava odlična.
“Ovo je predstava za sva vremena, neprolazna, realna u svakom vremenu, pa i sada isto. Uvek ima ljudi gore i te ljude prepoznajemo svakodnevno, nažalost”, kaže Karadžić.
Za reditelja Skerlića, izvođenje ovog komada u Gračanici predstavlja jedinstveno iskustvo.
“Odabrali smo najbolju dramu u drugoj polovini dvadesetog veka “Razvojni put Bore Šnajdera” koja se bavi nekopetentnim ljudima na rukovodećim mestima”. Mislim da su glumci napravili odličan posao, a ova predstava je u najvećoj meri i naslonjena na glumce, sa minimalnom tehničkom podrškom”.
Lik “Bore Šnajdera” tumači Igor Damnjanović. Nakon premijere umoran, ali zadovoljan.
“Iako se po komadu sve ovo dešava mnogo godina iza nas, mi smo se trudili da napravimo jednu paralelu da je toga u svakom društvu, da je uvek aktuelno, kao i pre deset, dvadeset, trideset godina. Drago mi je da publika dobro razumela, iako je ovaj komad drugačiji od onih koje smo dosad radili bar što se tiče dramaturgije”, kaže Igor Damnjanović.
“Prvi put radim sa rediteljem Bobanom Skerlićem koji je nam je dao jednu pozitivnu energiju i jako je tolerantan i puštao nas je da se igramo i da maštamo. Jako sam zadovoljna predstavom kako je ispala. Svi tekstovi Ace Popovića su jako teški jer je to jedan poseban jezik, bavili smo se tim jezikom, morali smo da ga rastumačimo da bi mogli da uđemo u neki normalna proces rada”, kaže glumica Ivana Kovačević.
Osim teksta, za glumce je ova predstava bila i fizički zahtevna.
“Izuzetno je fizički naporna, mi praktično ne dodirujemo zemlju nogama, penjemo se po ovim segmentima scenografije. Nije to jednostavno jer je uvek koncentracija malo pomerena na scenografiju. Razmišljaš o tome hoćeš li se povrediti, hoćeš li pasti, da li ćeš povrediti drugoga, tako da to ima pomalo uticaja, bez obzira koliko to mi želimo da izbegnemo u svojim glavama”, kaže Branko Babović.
Sinoćna predstava je druga premijera po redu od početka godine. U Prištinskom pozorištu najavljuju maratonsku sezonu. Osim na stalnoj sceni u Gračanici “Razvojni put Bore Šnajdera” igraće se i u izolovanim srpskim sredinama na Kosovu, a planira se premijera i u Beogradu.
