Čak 85 odsto anketiranih građana ocenilo je da vlasti moraju aktivnije da se bore protiv svesnog širenja lažnih vesti i falsifikovanih sadržaja, pokazalo je istraživanje nemačke Fondacije Bertelsman u okviru pojekta „Upgrade Democracy“.
Da takvu obavezu treba da imaju operateri društvenih mreža smatra čak 89 odsto učesnika ankete, a to očekivanje da se oštrije interveniše ukazuje da su građani veoma svesni problema širenja dezinformacija, ocenili su autori studije koja se zasniva na obimnoj anketi u svim članicama EU.
Anketa na kojoj se zasniva studija sprovedena je u martu 2023. u celoj EU među 13.270 ljudi od 16 do 70 godina.
Istraživanje je pokazalo da svaki drugi učesnik ankete veoma često nije siguran da li je istinita neka informacija na internetu (54 odsto). Svega 39 odsto anketiranih je reklo da su uvek pažljivi kada čitaju neku informaciju i da su svesni dezinformacija.
Bez obzira na svest o postojanju dezinformacija i želju da se preduzmu oštrije mere, manje od polovine građana (44 odsto) je reklo da su već nekom prilikom proverili neku informaciju u čiju su istinitost posumnjali.
Još je manje anketiranih (22 odsto) reklo da je prijavilo neku informaciju koju su prepoznali kao lažnu, ili upozorili druge.
Ipak, studija je pokazala da važnu ulogu imaju uzrast i obrazovanje, i da su mlađi i obrazovaniji ljudi pre u stanju da prepoznaju lažnu vest, da se aktivnije odnose prema sadžaju informacije na internetu i da preduzimaju mere protiv dezinformacija.
Autor studije i stručnjak Fondacije Bertelsman za demokratiju i koheziju Kaj Unciker je ocenio da „mogućnost prepoznavanja i zaustavljanja širenja lažnih vesti ne bi smela da zavisi od uzrasta i stepena obrazovanja“.
On je rekao da studija „Upgrade democracy“ pokazuje da što više društvenih platformi i kanala građani redovno koriste, utoliko je veća i njihova sposobnost da prepoznaju lažnu vest. Posebno često su dezinformacije registrovali i prijavljivali korisnici Tvitera i Telegrama, rekao je Unciker.
Studija pokazuje da postoje velike razlike u stavu građana o efektima društenih platformi. Dok 30 odsto očekuje uglavnom negativne, a 28 odsto pozitivne efekte, 42 odsto računa i s negativnim i s pozitivnim posledicama.
Značajne su i razlike među članicama EU – rezervisaniji stav preovladava u Francuskoj, Belgiji, Holandiji i Nemačkoj, a znatno je pozitivniije mišljenje Poljaka o uticaju društvenih medija na demokratiju.
„Pouzdane informacije su temelj izgradnje potkrepljenog stava, a time i za demokratsku komunikaciju. Ljudi u Evropi osećaju strašnu nesigurnost prema tome kojim digitalnim medijima još mogu da veruju, a kojima se svesno manipuliše. Onaj ko želi da zaštiti i osnaži demokratiju, ne sme da ostavi građane da se sami suočavaju sa izazovom dezinformacija“, rekao je Unciker.
Fondacija Bertelsman zato savetuje Nemačkoj i drugim evropskim zemljama da izgrade sistematski monitoring u kojem bi učestvovali naučnici i civilno društvo da bi se lakše raskrinkale i označile dezinformacije. Takođe, za tu borbu potrebna je regulativa koji bi išla „sa vrha nadole, ali i izgradnja kompetentnosti koja bi počinjala odozdo“.
