U uvodnom delu teksta NTV.al piše o „simpatijama“ turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana prema nekadašnjem kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju, te da je Ankara „mnogo ispred drugih donatora u izgradnju kosovske vojske snabdevajući je oružjem, uključujući i oklopna vozila i dronove“.
U nastavku isti portal dodaje:
„Međutim, Ankara pazi da održava dobre odnose i sa Beogradom, posebno kada je reč o ekonomskoj saradnji, a mnogi analitičari smatraju da Turska verovatno može još više da iskoristi svoj uticaj na Kosovu kada je u pitanju dijalog u Briselu“.
U nastavku sledi komentar, kako se navodi, profesora Irfana Kaja Ulgera koji ne pominje konkretno dijalog Beograda i Prištine, ali ocenjuje:
„S jedne strane EU i SAD, s druge strane Rusija, pa čak i Kina žele da uspostave dominaciju u ovoj oblasti (Zapadni Balkan, prim. aut.). Turska je svega toga svesna i koristeći te odnose i svoj uticaj u Srbiji, nastoji da spreči produbljivanje sukoba. Erdogan je jednom ili dvaput preuzeo inicijativu u ovom kontekstu. Posebno je jasno stavio do znanja Aleksandru Vučiću da mora da poštuje teritorijalni integritet Kosova. A ako Srbija podržava separatiste na Kosovu ili u Bosni i Hercegovini, Turska je protiv ovog plana“.
On je dalje naveo i da je uticaj Turske „veliki na Kosovu“ i „podrška Prištini će se nastaviti i u budućnosti, kako u vojnom, tako i u političkom i ekonomskom smislu“.
Dijalog Beograda i Prištine vodi se zvanično uz posredovanje Evropske unije, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država kako dijalogu tako i EU u ovom procesu, te uz reakcije i povremeno uključivanje zemalja Kvinte.
U tekstu pomenutog portala nedostaju jasni i verifikovani izvori za tvrdnju iz naslova. Ovo takođe ukazuje na tendenciju portala da prenosi subjektivne stavove kao činjenice.
Iako se pominje podrška Turske izgradnji Kosovskim snagama bezbednosti, ekonomska saradnja s Beogradom i analiza profesora Irfana Kaja Ulgera, suštinski nema argumenata u vezi uključivanjem Turske u dijalog između Beograda i Prištine. Ovo može da stvori konfuziju i umanji verodostojnost informacija.
Ova vest još jednom ukazuje na potrebu za kritičkim razmišljanjem i proverom informacija pre nego što se prihvate kao istinite. Nedostatak jasnih argumenata, izvora i logičnih veza s dijalogom čini ovu informaciju podložnom klasifikaciji kao lažna vest, dezinformacija, ali i klikbajta.
