Ovaj portal zapaža da je posećenost na utakmicama bila izuzetno loša, te sa sagovornicima, bivšim i sadašnjim igračima i trenerom, u tekstu „Na Kosovu su gledaoci napustili tribine“, pokušava da dokuči razloge manjeg interesovanja publike za sportske manifestacije bilo koje vrste.
Upravo ovaj tekst Kohe, poslužio je portalu Novosti da se „poigra“ informacijama.
U tekstu „ALBANCI U PANICI: “Nestaju” im ljudi na Kosovu i Metohiji, podaci su drastični – u lažnoj državi i sami priznaju: Opšti očaj života!“ koristeći se izjavama Kohinih sagovornika, autor konstruiše priču o tome „kako ljudi doživljavaju život na tom prostoru“.
Članak počinje konstatacijom – „Kosovo je Srbija“.
„Kosovo je Srbija, a kod Albanaca koji južnu srpsku pokrajinu smatraju nekakvom lažnom državom – ovih dana je sve lošija situacija kada se radi o tome kako ljudi doživljavaju život na tom prostoru“ započinje autor tekst na krajnje neprofesionalan način.
Novosti pišu:
„Slika “očajnog života” stiže – iz jednog od najpopularnijih prištinskih dnevnih listova, jer upravo “Koha ditore” svedoči o tome kroz sportsku prizmu, priznajući da su tamošnji životni uslovi daleko ispod uobičajenih. I, ta priča kreće ovako: “U sredu uveče odigrane su dve košarkaške utakmice. Jedna utakmica Jedinstvene lige odigrana je u Prizrenu, a druga u Suvoj Reci. Ali u oba grada, odnosno u gimnazijama, broj gledalaca je bio mali. U Prizrenu, odnosno u sali Sezai Suroi prenošen je meč Sigal Priština – Vlaznimi sa manje od deset gledalaca! Mali broj gledalaca je u sredu pratio i sledeći meč Jedinstvene lige, između Zlatnog orla Ilita i Tirane u dvorani ’13.jun’ u Suvoj Reci. Zapravo, pada gledanost čak i na svim ostalim utakmicama na teritoriji Kosova. Ali, ne samo u košarci. Pad gledanosti je i u ostalim ekipnim sportovima, fudbalu, rukometu i odbojci”, prenose Novosti pisanje Kohe.
Dalje, Novosti se šturo osvrću na izjavu Artana Mehmetija, bivšeg košarkaša Trepče koji konstatuje da je loš kvalitet igre, odnosno igrača odgovoran za nezainteresovanost gledalaca. U Kohinom tekstu sledi izjava kapitena „Unije“ Altina Morine, koju Novosti u potpunosti zaobilaze a koji takođe kaže da na praćenost utakmica utiču igrači – konkretno strani i kvalitet njihove igre, ali da se nada da će se to promeniti novim najavljenim osveženjima u ekipama.
Poseban akcenat Novosti stavljaju na trećeg i poslednjeg sagovornika Kohe, fudbalskog trenera Ganija Sejdiua koji za pad interesovanja za sport najviše krivi lošu infrastrukturu.
U izvornoj vesti sa Kohe, Sejdiu kaže da društveno stanje koje je on nazvao „opštim očajem života“ može biti faktor pada interesovanja.
„Ali mislim da to ne utiče mnogo i najveći problem je infrastruktura koja je jako loša. Ne nudi čak ni minimalne uslove da se ide na stadione da se gleda meč. Onda postoji nešto što bi možda trebalo uraditi – anketu sa fanovima iz svih krajeva da bi se razumelo ovo pitanje. Ali oni koji su zaslužni za ovo, mislim da ne rade dovoljno u ovom segmentu, koji je jedan od najvažnijih u sportu”, rekao je Sejdiu.
Od svega, autor teksta sa portala Novosti video je samo „opšti očaj života“ i na temelju ove floskule, iskonstruisao da su Albanci u panici jer im „nestaju“ ljudi, a podaci o tom „nestanku“ su drastični, te da oni sami priznaju da ovde vlada „opšti očaj života“.
Dvojica od trojice Kohinih sagovornika razlog smanjenog broja posetilaca vide u lošoj i nezanimljivoj igri ekipa. Čak i sam Sejdiu koji je pomenuo očaj, naglašava da je to mogući faktor, ali da je prema njegovom mišljenju presudna loša infrastruktura, tj. nedostatak hala i stadiona. Svakako da pominjanje loših društvenih prilika kao mogućeg propratnog faktora nije dovoljno da podnese težinu naslova kojim su Novosti zapravo htele da namame i koristeći se određenim informacijama, navedu čitaoca da pomisli kako je situacija u kojoj se Albanci na Kosovu nalaze, do te mere teška i loša da su u panici.
U ovoj vesti, klikbejt je lajtmotiv celog poduhvata, ali se iza njega krije i spin – jedan od najopasnijih vidova medijske manipulacije koji bi mogao da se definiše kao upredanje informacija do te mere, da se postigne željeni cilj, obično nanošenje štete neistomišljenicima i da se sugestivno deluje na javnost da i njeno razmišljenje krene u tom pravcu.
Dobra preporuka čitaocima jeste da obrate pažnju – što neverovatnije naslov zvuči, to je udaljeniji od istine.
