Ovaj (ne)namerni spin, a svakako klik bajt, doveo je do toga da čitaoci pomisle da je reč o tome da je ponovo pala vlada u Prištini, iako ona zapravo nije ni konstituisana.
Na primer, na sajtu Srpskog telegrafa – Republika.rs objavljeno je više vesti, izdvajamo dve sa naslovima – OVO SU PRVE REČI ALJBINA KURTIJA POSLE OSTAVKE! Standardno njegovo ponašanje – svojim obraćanjem ponovo sve RAZBESNEO! Ili ZAŠTO JE ALJBIN KURTI BAŠ SADA PODNEO OSTAVKU: Ovo je samo jedan delić slagalice, VELIKI IGRAČI igraju geopolitičku simultanku, GDE JE TU SRBIJA?
Šta se zapravo dogodilo? Klan Kosova je 15. aprila objavio vest da je Aljbin Kurti podneo ostavku na funkciju premijera, uputivši pismo Sekretarijatu kosovske skupštine, objašnjavajući da po zakonu oni koji dobiju mandat poslanika, a nalaze se na funkcijama izvršne vlasti, moraju da podnesu ostavku na jednu od njih.
S obzirom da široj javnosti nije bilo poznato da li su ili ne ovakva pisma ostavke praksa, sam čin je uneo dodatnu zabunu, jer je svakako reč o vladi u ostavci, jer je izborni proces priveden kraju, da je puni mandat Vladi prestao prestankom mandata Skupštine i da obično sa konstituisanjem novog saziva, počinje i proces za izbor nove Vlade.
Međutim, tokom rasprave u Privremenoj komisiji za proveru kvoruma i mandata, opozicione stranke su tvrdile da poslanici Samoopredeljnja moraju da podnesu ostavke na izvršne funkcije, pre nego ponovo polože poslaničku zakletvu. Poslanici Samoopredeljnja su smatrali da su njihovi članovi već podneli ostavke.
Razješnjenje dilema, dao je i Kosovski demokratski institut koji je saopštio da Kurtijevo pismo ne predstavlja akt ostavke, te da je sve rezultat neadekvatne regulative Zakona o Vladi. Kazali su da su na stanovištvu da članovi Vlade moraju podneti ostavke u trenutku polaganja zakletve kao narodni poslanici, ali i da pismo koje je Kurti podneo – to ne predstavlja.
„Sadržaj premijerovog saopštenja pokazuje njegovu nameru da nastavi da vodi vladu i dok je poslanik“, objavili su oni dodajući da pismo o ostavci treba da bude jasno i da ne ostavlja prostora za tumačenje.
Bilo kako bilo, podnošenje ostavke jeste, pa makar bio i formalni čin uvek privlači pažnju građana i javnosti, a u medijima gotovo po pravilu postaje viralno kada se, a uvek se, stavi u naslov. U javnom interesu je uvek objasniti šta je pozadina tog događaja i kakve posledice ima u javnom prostoru.
U ovom konkretnom slučaju, dodatnu zabunu, a samim tim i potrebu za pojašnjenjem, predstavlja tenzična situacija u Parlamentu u Prištini i činjenica da iz toliko mnogo pokušaja nije bilo moguće izabrati novog predsedavajućeg, odnosno okončati konstitutivni skupštinski proces.
