Browsing: Vesti

Neki mediji u Srbiji su 10. oktobra preneli informacije izvorno objavljene u Novostima da će petorka u kojoj se nalaze izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, kao i emisari predsednika SAD, Francuske, Nemačke i italijanske premijerke do kraja meseca ponovo doći u posetu Srbiji i to u situaciji u kojoj je „posle sukoba u Banjskoj klatno krivice u delu međunarodne javnosti gotovo preko noći prešlo sa Aljbina Kurtija na našu stranu“.

„Prosečnom gledaocu iz srpske zajednice na Kosovu dostupno je samo par (televizijskih) kanala i većina njih propagira stranačku politiku vladajuće stranke. Vi onda shvatate da ste zaista u problemu, jer je vrlo lako provući, proširiti lažnu informaciju i zastrašiti građane. Zato je važno čitati vesti iz više izvora“, rekla je u prvoj epizodi nove sezone podkasta Kim radija novinarka Ana Marija Ivković.

Tokom septembra u nekoliko medija pojavili su se tendenciozni naslovi sa još tendencioznijim sadržajima o takozvanom „čudu“ koje se pojavilo u manastiru Visoki Dečani, kao i o nedavnim nemirima u selu Banjska.

Dnevni list Alo uporedio je srpsku opoziciju da ima iste poruke kao kosovski premijer Aljbin Kurti u tekstu pod naslovom „OGOLJENE NAMERE BIVŠEG REŽIMA U SRBIJI ‘Poručuju isto što i Kurti’“, nakon što su poslanici stranaka, organizatora protesta „Srbija protiv nasilja“, tražili da se održi sednica Skupštine Srbije na kojem bi se utvrdila odgovornost predsednika Republike Aleksandara Vučića za oružani sukob u Banjskoj.

U podkastu sa Dušicom Tomović, urednicom Balkan Insight, glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević razgovarao je o novinarstvu i medijskoj sceni na Balkanu. Ona je podelila svoje mišljenje i analize o trenutnom stanju u medijima, izazovima s kojima se novinari suočavaju i nadanjima za budućnost profesije.

Bratija manastira Visoki Dečani skrenula je pažnju na svom nalogu na društvenoj mreži X (bivši Tviter) na veliku količinu dezinformacija i lažnih vesti koje se šire posle napada u selu Banjska na severu Kosova.

Jedna lažna vest objavljena na javnom servisu RTK zauvek je promenila život i nasleđe KiM. Devetnaest ubijenih, uništeno 39 crkava i manastira, 4.000 proteranih Srba, Roma, Aškalija…

Mnogi srpski mediji neumorno šire rusku verziju o ratu u Ukrajini i huškaju protiv Evropske unije i Zapada, a upravo zapadna preduzeća u Srbiji, među kojima su i nemačka, finansiraju takve medije milionima evra kroz oglašavanje, ocenjuje nemačka javna televizija ARD.

Broj javnih beležnika na Kosovu je nedovoljan pokazuju podaci Ministarstva pravde Kosova a sa tim se slažu i oni koji obavljaju ovaj posao, ali o tome nisu želeli da govore zvanično. U čak šesnaest opština javni beležnici ne postoje, pokazuju podaci ministarstva.

Štampa na nemačkom jeziku mahom vidi načelni dogovor Beograda i Prištine kao faktičko priznanje nezavisnosti Kosova, ali i navodi da još nije sigurno da će Vučić stvar sprovesti do kraja, prenosi Dojče vele.

Razgovaralo se te davne 2010. u restoranu „Ćao” nadomak Prištine. Sastala su se dva direktora jednog pozorišta – jedan u gradu, drugi u getu, jedan izbeglica sa radnim knjižicama u kutiji cipela, drugi u zgradi u centru Prištine,  jedan igra u srušenim domovima kulture i traži publiku, drugi urban sa rešenim statusom. U razgovoru se dogodila eksplozija razumevanja, a Jeton Neziraj, mladi reditelj, pisac i direktor rodom iz Кačanika, otvorio je široka vrata na srpskim pozorištima i javnom životu.

Definisana kao obaveza iz Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština na Kosovu još uvek nije formirana, a zvanični Beograd kaže da je „uslov svih uslova“ za dalje pregovore sa Prištinom. Druga strana, pak, poručuje da ovakva asocijacija nije u skladu sa Ustavom Kosova, naziva je „novom Republikom Srpskom“ i tvrdi da se ovo pitanje može rešiti tek konačnim sporazumom koji bi podrazumevao međusobno priznanje. Šta o zajednici, čiji je i naziv predmet rasprava, zaista piše u dokumentima koji su Beograd i Priština već potpisali, a šta u predlozima trećih strana?

Samo manjiski deo Srba još uvek živi u urbanim sredinama na Kosovu, uključujući oko 30.000 u severnom delu Kosovske Mitrovice, a na prste obe ruke mogu se nabrojati oni koji su nastanjeni u Prištini, Prizrenu ili Peći, preneo je francuski list „Figaro“ u opširnoj reportaži o Srbima na Kosovu.

Oko 140 pripadnika nevećinskih zajednica apliciralo je na konkursu Policije Kosova za prijem novih radnika u direkciji za region sever. Od toga je njih 136 ispunilo uslove, te će 20. februara biti podvrgnuti pismenom testiranju.

Specijalni izaslanik Stejt Departmenta Derek Šole kaže da je Priština prihvatila predlog Evropske unije za normalizaciju odnosa sa Beogradom. Iz EU već su nagovestili novi susret predsednika Srbije i premijera privremenih isntitucija u Prištini. Predsednik Vučić ne odbacuje mogućnost odlaska u Brisel, ali ponavlja – formiranje ZSO je uslov svih uslova.

Rukovodstvo Radio-televizije Srbije krije od javnosti zapisnik sa devete sednice Upravnog odbora iz juna prošle godine u kom se iznose zaključci jedinog istraživanja o trošenju novca javnog servisa koje je ovaj odbor sproveo, saznaje Pištaljka.

U nedelju će verovatno tek šačica birača glasati na lokalnim izborima na severu Kosova, s obzirom da srpskih kandidata praktično i nema.

Vlada Kosova, čini se, nema konkretan plan za eventualnu odštetu žrtvama u slučaju Saljiha Mustafe, bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), kojeg je Specijalni sud u Hagu osudio za ratne zločine.

Da li slavimo Uskrs ili Vaskrs? Da li je pravilno reći „Hristos vaskrse“ ili „Hristos voskrese“? Ovo su glavne ali ne i jedine jezičke nedoumice koje se tiču najvećeg hrišćanskog praznika.

„Ubistva novinara su veoma opasna jer utiču na na sve novinare, šalju poruku, naročito kada nema kazne za počinioce, kada istrage nisu završene, kada nema suđenja“, rekla Ajrin Kan, specijalna izvestiteljka UN za zaštitu i unapređenje slobode mišljenja i izražavanja, koja je sa vlastima i tužiocem na Kosovu pored ostalog razgovarala i o ubijenim i nestalim novinarima. Tokom posete Prištini ona se sastala sa predstavnicima medija na albanskom i srpskom jeziku.