„To je propaganda jednog premijera koji hoće da smiri narod. Inače, mi imamo rezerve samo za četiri dana za nekoliko artikala, za nekoliko nemamo ništa. To znači da sve rezerve koje postoje na Kosovu su u privatnim rukama, u privatnim magacinima i koliko narod ima u svojim kućama. Znači mi nemamo državne rezerve, koje su obavezne da ih imamo, a rezerve koje narod ima i privatne kompanije, to je nesto drugo“.
Govoreći o prošlonedeljnom skoku cena pojedinih životnih namirnica, Šahini je rekao da pojedini trgovci zloupotrebljavaju novonastalu situaciju izazvanu sukobima u Ukrajini.
„Neki trgovci, neki profiteri, da ih tako nazovem, u ovoj krizi su pokušali da stvore paniku, kao da neće uopšte biti jestivog ulja, da uopše neće biti naftnih derivata i zato su cene skočile. Narod na Kosovu je pre više od 20 godina izašao iz rata, mi svi znamo šta to znači kad nemamo te artikle i zato se ovde panika stvara lako“, rekao je Šahini.
Ipak, on smatra da nema mesta panici.
„Ukoliko gledamo državne rezerve ima mesta panici, ukoliko gledamo privatne rezerve onda nemamo paniku, zato što ima (robe). Zato što svet nije zatvoren, svet je otvoren i sve to košta, ali ne košta, recimo, jedna flaša jestivog ulja 3,50 evra. To je sramota šta su uradili naši trgovci. To je velika sramota što su hteli da iskoriste priliku i paniku. Međutim, potrošači znaju to i to će se sigurno vratiti tim trgovcima koji su uradili to tako“.
Komentarišući nedavni spot u kome devojčica svom ocu govori da ne kupuje srpske proizvode jer su „Srbi ubijali naš narod“ (Albance), Šahini je rekao da je u pitanju – „neozbiljnost“.
„Vreme patriotizma je prošlo 1999. godine i od tada mi treba da zaboravimo šta je bilo, već (da gledamo) šta će biti sutra i kako da nađemo rešenje da živimo sutra. Te reklame takođe koriste priliku da stvaraju paniku. Međutim, ima nekoliko tih koji se pojavljuju na TV i kažu ’ne kupujte srpsku robu’, a oni su svakog dana u Beogradu. Znači da to uopšte nije ozbiljno, oni to prave samo zbog marketinga, da budu na televiziji. Samo država može tako nešto da uradi“, rekao je Šahini i dodao da Alijansa za biznis Kosova od 2003. godine poziva potrošače da kupuju domaće proizvode.
„Kosovski potrošači su najliberalniji i oni nikad ne gledaju šta piše i odakle dolazi. Gledaju kvalitet, gledaju cenu i tu je kraj priče“.
Govoreći o uticaju pandemoje koronavirusa na kosovsku ekonomiju, Šahini je rekao da je Kosovo „jedna od država koja je najmanje sredstava dobijala od svetskih fondova u borbi za oporavak ekonomije za vreme pandemije“, jer nije imalo ozbiljne projekte.
„Nismo imali neke projekte, uvek su tu falili neki eksperti, uvek je falilo ekonomsko mišljenje zato što političari misle da znaju sve. U 2020. godini mi smo imali pad ekonomije više od 4%. Imali smo više od 20.000 kompanija koje su zatvorene, koje su prestale da rade. Imali smo više od 50.000 radnika koji su ostali bez posla i zbog toga smo najviše pogođeni. Međutim, u 2021. smo imali drugu situaciju, ekonomija je počela da se otvara i mi smo imali rast više od 9%“.
Šahini je upozorio da i pored velikog broja nezaposlenih, Kosovu „preti nestašica radnika“.
„Samo u decembru prošle godine više od 55.000 građana Kosova je tražilo radne vize u ambasadi Nemačke. Ukoliko se i dalje nastavi kriza, mi ćemo jednog dana imati uvoz radnika. Već je najavljeno da ćemo mi imati uvoz radnika iz Bangladeša, da dolaze na Kosovo da rade. Mi imamo naše građane koji ne žele da rade za male pare i svi žele da idu sa Kosova tamo gde je bolje. Zato sam ja pozivao sve privrednike da povećaju plate u privatnom sektoru, a isto tako u Ekonomskom savetu Kosova smo zatražili da se povećaju minimalne plate, da se generalno povećaju plate radnicima. Ako uzmemo samo decembar prošle i januar ove godine, više od 100.000 građana je tražilo radne vize u Nemačkoj ambasadi. Ukoliko bi svi ti ljudi dobili vize, za pet ili šest meseci bi Kosovo ostalo bez radne snage”, rekao je Agim ŠAhini u emisiji „Slobodno srpski“.
