Okupljeni za istim stolom u prištinskom hotelu, intelektualci sa Kosova i Srbije, rapravljali su “drugačijem pristupu” rešavanja odnosa između zvaničnog Beograda i Prištine, odnosno Srba i Albanaca.
Jedan od autora, Aleksandar Pavlović pisao je o tome “Kako Srbi i Albanci mogu živeti zajedno”, pa je u tom smislu podsetio da su “živeli zajedno i pre 500 godina” i imali mnogo bolje odnose.
“Znači da smo u principu normalni ljudi. Nacionalistički narativ ispoljava te nesuglasice. Ono u čemu se svi izgleda slažemo da je potreban jedan sporazum. Kada sam pročitao ove eseje, i dok slušam sada ove komentare, vidim da postoji jedna vrsta napetosti u vezi toga. Ukoliko je sporazum nešto što treba da tretiramo do tog indokrinog nivoa, onda treba da biramo da rešavamo manje prbleme, recimo – granične prelaze, probleme običnih ljudi Srba i Albanaca, enklave, status crkva i manastira, i onda postepeno da idemo ka višem, ka tom velikom sporazumu”, rekao je Pavlović.
Stafan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu se slaže sa Pavlovićem da je potreban politički sporazum ali njega, kaže, sprečava koncept nacije koji promoviše viktuelizaciju, a ne komemoraciju onoga što se desilo u prošlosti. Surlić ističe da su nove generacije koje čak nisu ni osetile rat zatrovane mržnjom, antagonizmom i odsustvom želje da upoznaju drugu stranu.
“Ta vrsta viktualizacije naprosto ne dozvoljava jedan racionalan pogled prema prošlosti, sagledavanje šta se zaista desilo, ne dozvoljava priznanje žrtava, pre svega tuđih žrtava i nedozvoljava međusobno poštovanje i ono što je preko potrebno za sporazum – poverenje između dve strane”.
Drugi problem je, kaže Surlić, to što i Srbi i Albanci smatraju da mogu da žive ovako kao što žive danas i da misle da međunarodna zajendica insistira na političkom sporazumu.
“Pa tako mi ne vidimo nijednu zajedničku tačku između Vučića i Kurtija, ali vidimo nešto drugo što je zajednički imenitelj. I jedan i drugi nisu spremni da iskorače i kažu – “Hajde da se direktno susretnemo, mimo Birsela, mimo Lajčaka, mimo Eskobara. Ne. Zašto? Zato što bi u tom datom trenutku, bez obzira na status i statusna pitanja, oni preuzeli odgovornost za ono što se dešava i oni preuzeli odgovornost za normalizaciju odnosa”, kazao je Surlić.
Bivši pregovarač Vlade Kosova u briselskom dijalogu, Bljerim Šalja, rekao je da, ukoliko ne bude sporazuma, da će kolektivno sećanje dobiti novi fabrikovani sadržaj sa političkim motivima. To, kako ističe, može dovesti do novih tenzija i dalje pogoršati odnose.
“Danas su tenzije između Kosova i Srbije veće nego što su bile na početku dijaloga u Briselu. Tada je premijer Srbije Ivica Dačić otišao je na otvaranje izložbe posvećene patnji porodice Bogujevci. On je čak obezbedio otvaranje te izložbe, a danas imate elementarne probleme sa festivalom “Mirdita, dobar dan”. Ja mislim da će politički sporazum imati veliki uticaj, možda ne odlučujući, ali on će imati veliki uticaj jer mi ne možemo nastaviti da se posle 25 godina bavimo posledicama rata”.
Bivši savetnik premijera Kosova i profesor Dukađin Gorani u svom eseju je pisao o pojavi nove lingvistike u regionu. On je kazao da su naši jezici, srpski i albanski, i diskursi koji se pojavljuju u njima, veoma iskontaminirani.
“Pitanje koje sam hteo da postavim je da li smo mi u stanju da zamislimo ideju mira i ideju zajedničkog života na jezicima koje mi govorimo? Do koje mere su naši jezici kontaminirani da mi ne možemo da ne možemo čak ni da zamislimo ideju o zajedničkom suživotu. I onda sam ja razmišljao o tome da je realno gledano i kritički posmatrano, da je istorija mira – istorija zaborava”, kazao je jedan od autora ove knjige.
Filip Baunović sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju zaključuje da se upravo zbog jezika odnosi između Srba i Albanaca, posebno mladih, prilično razlikuju u odnosu na odnose između Srba i Hrvata, ili Srba i Bošnjaka, Srba i Crnogoraca. On kaže da uprkos političkim tenzijama koje postoje između predstavnika ovih država, odnosi običnih ljudi bolji.
“Međutim, to ne sprečava drušva Srbije, Hrvatske, Bosne, Crne Gore, mlade ljude da grade ovo o čemu smo ranije govorili – saradljivi, suretljivi odnos koji se razvija nekako paralelno pogotovu mimo odnosa političkih elita i ako razmišljamo o razlozima zašto je to moguće između Bosne i Hrvatske ili Srbije i Hrvatske i Srbije i Bosne a nije moguće između Srbije i Kosova razlog broj jedan je kulturološke prirode, odnosno jezičke barijere koja postoji”, kazao je Filip Balunović.
Konferenciju i promociju zbirke “Kosovo – Srbija: Drugačiji pristup” organizovali su Institut za socijalne politike Musine Koklari iz Prištine i Institut za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda.
