Na pitanje da li se iza rešavanja kosovskog pitanja koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao “novom armaturom” krije model dve Nemačke, on je kazao da je važna otvorena i slobodna debata.
“Bio sam 13 godina poslanik u Bundestagu i znam koliko je važna otvorena i slobodna debata u parlamentu, jer je to slobodan prostor i mesto gde se različita mišljenja sučeljavaju. Nadam se da će diskusija po pitanju Kosova i Srbije biti široka i da je parlament mesto gde će mišljenja biti izneta”, rekao je on gostujući na Televiziji Prva.
Dodao je da se nada da će novi parlament Srbije više biti okrenut debati i imati više različitih mišljenja.
Zaracin je kazao da ga kao diplomatu zanima kako se diskutuje u Srbiji i dodao da je to “sloboda srpskog parlamenta”.
“Ni mi u Nemačkoj ne volimo kada nam tuđe diplomate govore kako treba da diskutujemo. Nemac sam i ponosan sam na svoju zemlju i srećan sam ako dobri delovi naše istorije mogu da se iskoriste za mir, evropski napredak i pomirenje. Istovremeno smo pravili i greške i želeo bih da se Srbija i Kosovo uče iz naših dobrih iskustava”, kazao je on.
Izrazio je nadu da Nemačka može biti inspiracija, ali je i kazao da je situacija na Balkanu drugačija nego u Nemačkoj.
Upitan da li bi “model dve Nemačke” podrazumevao da Srbija ne prizna Kosovo, ali da Priština bude primljena u UN, Saracin je kazao da na to ne može da odgovori.
Govoreći o tome kako Nemačka vidi inicijativu “Otvoreni Balkan”, Zaracin je naveo da Nemačka želi da se napreduje u pravcu EU.
“Čvrsto sam uveren da mi nemamo ni snagu, ni vreme da se borimo u rovovima. Želimo da napredujemo sa Berlinskim procesom. Kancelar Nemačke pozvao je 3. novembra da se dođe kod njega i mi želimo pozitivno da utičemo da stvari napreduju u pravcu EU. Po mom mišljenu, to nema nikakve veze da li je neko protiv ili za ’Otvoreni Balkan’, mi želimo regionalnu saradnju, regionalno tržište sa idejom da šest država sprovode korake u pravcu EU”, kazao je Zaracin.
On je dodao da je čvrsto uveren da ako EU ne bude na Balkanu uspešna sa politikom proširenja i u smislu članstva, reformi, transformacije, demokratije i pravne države, onda EU niko neće doživljavati ozbiljno.
On je dodao da Srbija ima podršku Nemačke za ulazak u EU.
“Mi želimo da Srbija poštuje kriterijume kao i svi drugi, da Srbija po pitanjima demokratije, pluralizmu i slobode medija , slobode izražavanja napravi korake u pravcu napretka. Cilj je svakako jasan, Srbija treba da bude članica EU. Sve drugo bi bio neuspeh EU i mog mandata”. istakao je Zaracin.
Na konstataciju da Nemačka i Francuska ne dele stavove kada je u pitanju proširenje EU, on je kazao da postoje razlike, ali istovremeno i zajednički stavovi o budućim koracima više nego ikada ranije.
Dodao se da se Francuska “angažovala po pitanju Severne Makedonije, Albanije i da su stavovi po pitanju vizne liberalizacije takvi da Francuska želi da se stvari poprave kada se kriterijumi ispunjavaju”.
Zaracin je dodao da smatra da svi u regionu imaju interes da uđu u EU.
“Uvek ima i bilo je razlika u stavovima u regionu, ali svi imaju zajednički cilj. Sve te pozitivne strane dobijaju na značaju i Samit Brdo-Brioni je jedan od pokazatelja tog dobrog pravca”, ocenio je Zaracin.
Odgovarajući na pitanje šta specijalni izaslanici rade što dovodi do nekog rešenja, a što u Briselu nije moguće, Saracin je kazao da je da grupa specijalnih izaslanika uvek radi na istom cilju.
“Miroslav Lajčak je izaslanik EU koji olakšava proces i on je glavni, a mi smo svi njegova podrška. To se odnosi i na Gabrijela Eskobara koji je svojim prisustvom pokazao i da je SAD tu i da se institucije EU i naši partneri u Velikoj Britaniji, svi u istoj priči. To je zadatak koji imaju specijalni izaslanici, da se zalažu za zajedništvo i da pokažu da imamo zajednički stav – da smo svi za mir i ujedinjenje”, kazao je on i dodao da je svima u interesu da Kosovo bude stabilno.
“Po mom mišljenu, Kosovo je država koja dobro funkcioniše, gde je obezbeđena sigurnost, institucije funkcionišu”, kazao je on i dodao da “svi treba da budu svesni toga da treba da sednu za sto i rade na rešenju”.
“Ne mislim da je na Kosovu dovoljna varnica da bi situacija eksplodirala. To nije moja procena. Može da dođe do negativnog razvoja ako je to željeno od strane donosilaca odluka u Beogradu, Kosovskoj Mitrovici ili Prištini”, rekao je je Zaracin.
On je kazao da je njegov zadatak da u Beogradu razgovara šta bi Srbija mogla da uradi da dođe do što boljeg ispunjenja Briselskog sporazuma i normalizacije procesa, što takođe čini i u Prištini.
Govoreći o energetskoj krizi i najavljenoj teškoj zimi, Zaracin je kazao da smatra da EU “ne bi trebalo da se plaši, jer je 27 zemalja zajedno”.
“Naš cilj je da tu sigurnost i svest proširimo i na Zapadni Balkan. Ne da kažemo samo nas 27 država je u tome, već i šest država sa Balkana su zajedno ove zime. Nemamo razloga da se plašimo, ali treba da se pripremimo”, rekao je Zaracin.
“U Nemačkoj sada imamo 20 do 30 odsto manje potrošnje gasa, jer ljudi štede. U Nemačkoj i Evropi možemo mnogo toga da izdržimo i nećemo učestvovati u ovom ratu kojim pokušava da se izbriše Ukrajina sa mape u kulturnom i u bilo kom smislu”, rekao je Zaracin.
Govoreći o Bosni i Hercegovini, on je kazao da je budućnost te zemlje veoma važna i dodao da se svi moraju truditi da idu napred.
Komentarišući održavanje Evroprajda u Beogradu , on je kazao da je “odlično što se još na aerodromu gosti pozdravljaju plakatom koja govori da se održava Evroprajd”.
Dodao je da smatra da je “Evroprajd kulturni i politički događaj ” i da je važan za jedan grad da kreira pozitivan imidž”.
Brnabić i Zaracin o regionu i samitu Berlinskog procesa
Predsednica Vlade Ana Brnabić razgovarala je danas sa specijalnim predstavnikom Vlade Nemačke za Zapadni Balkan Manuelom Zaracinom o situaciji u regionu i predstojećem samitu Berlinskog procesa, koji će biti održan u novembru ove godine.
Brnabić je istakla da je saradnja u regionu, kao i sa svim partnerima koji doprinese toj saradnji, strateško opredeljenje Srbije u cilju ne samo ekonomskog razvoja regiona, već i kao ideje povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji.
“Naša zemlja pruža podršku Berlinskom procesu”, istakla je premijerka podsetivši da je Srbija snažno podržala ideju zajedničkog regionalnog tržišta u okviru procesa, koja se odnosi na slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, a za koje je usvojen i Akcioni plan u novembru prošle godine.
Zaracin je uspostavljanje zajedničkog tržišta označio kao trenutno najznačajniji projekat i izrazio očekivanje da će ove i slične inicijative omogućiti stvaranje prosperitetnijeg okruženja i dati konkretne rezultate i benefite za stanovnike regiona.
Istakao je da je Nemačka posvećena napretku Zapadnog Balkana i podršci evropskim integracijama regiona.
Govoreći o predstojećem samitu, naveo je i da će u svetlu aktuelne situacije važne teme biti klimatska zaštita i energetska bezbednost regiona.
Kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, Brnabić je navela da se Beograd zalaže za nastavak razgovora pod okriljem Evropske unije, koji je i jedini mogući put za postizanje održivog dogovora i normalizaciju odnosa.
Zaracin je čestitao je predsednici vlade na novom mandatu i izrazio uverenje da će se politički dijalog i saradnja i sveukupni odnosi sa Nemačkom i dalje razvijati.
