On je u objavi Fejsbuku naveo da oni koji su odložili viznu liberalizaciju od 2016. treba da preuzmu odgovornost za ovaj trošak.
„Za period 2016. do 2022, građani Kosova su potrošili oko 89 miliona evra da bi se prijavili za šengenske vize u ambasadama (prema izveštaju BPRG-a od kraja oktobra 2022). Oni koji su odlagali viznu liberalizaciju od 2016. moraju da preuzmu odgovornost“, napisao je Hoti.
Bivši kosovski premijer je često, kao i stranka kojoj pripada, (Demokratski savez Kosova, LDK) optuživao Samoopredeljenje za postojanje viznog režima, a zbog njihovog protivljenja razgraničenju sa Crnom Gorom.
Ceo izveštaj BPRG-a o viznom režimu za Kosovo na engleskom jeziku možete pročitati OVDE.
Iako sve ukazuje na to da ovoga puta postoje ozbiljne šanse da se odobri vizna liberalizacija za Kosovo, poznavaoci prilika smatraju da se ne treba unapred radovati, podsećajući na ranije odluke evropskih zvaničnika koje su blokirale ovaj proces.
Sve i da se ubrzo donese pozitivna odluka, građani Kosova još nekoliko meseci, a neke procene pominju kraj zime ili proleće sledeće godine, sigurno neće moći da putuju bez viza.
