„Ovih dana, ovih nedelja se finaliziraju naši izveštaji i veoma brzo ćemo, kroz nekih mesec, mesec i po dana izaći sa konačnim izveštajem za prošlu godinu“, rekao je Sentić ne odgovorivši na uporna pitanja voditelja o kojim je konkretnim slučajevima reč, odnosno na koje pojave kršenja ljudskih prava su Srbi ukazivali i iz kojih je mesta stiglo najviše pritužbi.
Navodi podatke da je u glavnoj kancelariji u Prištini primljeno u prošloj godini 799 žalbi, u Gnjilanu 199, u Prizrenu 163, u Peći 153, u Uroševcu 140, u Đakovici 88…
Na primedbu voditelja da se ti podaci odnose na čitavo Kosovo, a da se njegovo pitanje specifično odnosilo na žalbe koje su poslali Srbi sa Kosova, Sentić nije želeo da odgovori.
„Sada kada bih ušao u statistiku da gledam pojedinačno izgubili bi dragoceno vreme“, rekao je Sentić optuživši voditelja da „pretenciozno donosi zaključke“.
Preporuke Ombudsmana malo ko sprovodi
Generalno, kaže, pritužbe se odnose na pravo na rad, obavljanje profesije, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na pravni lek, a sami građani bi trebalo da znaju kako da ostvare svoja uskraćena prava, smatra zamenik kosovskog Ombudsmana.
„Ono što je najvažnije je da sami građani razumeju da kada identifikuju problem, da postoje institucije kojima taj problem treba da se delegira. Ako vidite diskriminaciju ili osetite diskriminaciju, prvo se žalite toj instituciji, kažete: ‘Okej, vi meni kršite moja prava’. Žalite se na njih. Ako oni ne odgovore pozitivno, negativno, kako god, ako ne zadovolje vaš predmet, onda imate drugu instancu, a to smo mi. I onda mi proveravamo sa tom institucijom“, objašnjava Sentić.
Praktično, u redovnoj proceduri Ombudsman ima pravo i mandat da uputi preporuku određenoj instituciji ukoliko se utvrdi da su ljudska prava prekršena ili da je reč o diskriminaciji građana.
„Za 2023. godinu ono što je jako važno za sve nas, da bolje svi mi kao građani i ja lično, razumemo celu ovu situaciju, od 230 preporuka nadležni organi sproveli su samo 40 preporuka. To je 17,4% od svih preporuka koje je Institucija obudsmana poslala, samo 17,4% je odgovorilo, imamo 3% delimično sprovedenih preporuka, dok 80% preporuka još uvek čeka na izvršenje. To znači da institucije koje su nadležne, koje dobijaju zahteve sa naše strane bilo da je to preporuka, odluka ili izveštaj nalaze načine da odugovlače sa izvršenjem istih“, kaže Sentić ocenjujući da je to apsolutno neprihvatljivo i da bi trebalo da se svi borimo za nultu toleranciju, što znači da sve preporuke (Ombudsmana) moraju da se izvršavaju.
Sentić: Kosovo jeste multietničko društvo, ali…
Srđan Sentić, koja ima uspešnu karijeru na Kosovu, od višeg savetnika za povratak Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Kosovu, prvog direktora Kancelarije za zajednice pri kabinetu premijera Kosova, visoko pozicioniranog diplomate u Ministarstvu inostranih poslova Kosova, po obrazovanju doktor filozofije, smatra da Kosovo jeste multietničko društvo, ali da postoje određeni izazovi u svakodnevnom životu građana.
„Mi imamo multietničko Kosovo, to je nesporno, ali šta je garant multietničnosti? Ustav Kosova koji garantuje multietničnost garantuje ravnopravnu zastupljenost svih zajednica u svim institucijama, što znači da su garant multietničnosti multietničke institucije, što je danas sa tog aspekta veoma problematična situacija. Takođe, ono što sam razumeo iz njene izjave (izjave izvestiteljke Evropskog parlamenta za Kosovo Viole Fon Kramon prilikom njene nedavne posete Kosovu) je da imamo kontekst selektivnog prava ili selektivne pravde. Mi, kada govorimo o vladavini prava, ne možemo a da ne uzmemo u obzir ljudska prava, ne možemo da ne uzmemo i vladavinu prava bez prava nevećinskih zajednica“, kazao je Sentić gostujući u emisiji „Slobodno srpski“.
