Mladenović je izrazio duboku zabrinutost zbog nedostatka napretka u zaštiti jezičkih prava na Kosovu. Ističući da je trenutno stanje daleko od zadovoljavajućeg, on je naglasio da su građani suočeni s brojnim kršenjima jezičkih prava u institucijama poput sudova, policije, opština i ministarstava.
„Verujem da i sami znate da trenutno stanje jezičkih prava na Kosovu nije na zadovoljavajućem nivou. Toga su svedoci svi naši građani, ali o tome govore i brojni izveštaji, kako kancelarije poverenika, tako i brojnih međunarodnih i lokalnih organizacija. Jezička prava se krše i u sudovima, policiji, opštinama, a to često rade i ministarstva, odnosno, centralna vlast. Pa i sama skupština u kojoj sede donosioci zakona, jako često ne poštuju prava medija koji izveštavaju na srpskom jeziku, na primer. Tako da zaista ne možemo reći da je situacija sjajna, određenih pomaka ima, dešavaju se određene pozitivne stvari, ali građani imaju brojnih razloga da ne budu zadovoljni nivoom sprovođenja zakona od strane vlasti“, kaže Mladenović.
Prema njegovim rečima, glavni izazovi za rešavanje ovog problema su politička volja i ljudstvo.
„Ono što smatram da su najveći izazovi su, verujem da se mnogi oko toga slažu, politička volja i ljudstvo. Politička volja je možda i najbitniji signal da li institucija, organi vlasti žele da sprovedu zakon. Ona je često samo deklarativna, ali ne i praktična. S druge strane, ljudstvo je nešto što je u trendu opadanja“, kazao je Mladenović.
On smatra da je jedan od problema nedostatak profesionalnih prevodilaca, jer je onih koji znaju oba službena jezika na Kosovu sve manje.
„Organi vlade se jako često oslanjaju na ljude koji znaju dva službena jezika, a to je generacija koja lagano stari ili odlazi u penziju. Nove generacije profesionalnih prevodilaca ili poznavalaca oba službena jezika su zaista retke i ti ljudi su najčešće proizvod neke slučajnosti. I pored određenih pomaka u smislu mogućnosti za obrazovanje, odnosno učenja jezika okruženja, to zaista nije dovoljno da pruži sistemu onoliko koliko mu je potrebno. Iako postoje pozitivni pomaci u smislu tehnologije, u smislu veštačke inteligencije ili sredstava za prevođenje onlajn, to i dalje nije dovoljno da nadomesti nedostatak profesionalaca koji je evidentan“, rekao je Mladenović.
On dodaje da je pri kraju formiranje jedinice za jezičku harmonizaciju i kontrolu koja će ispravljati greške i nedoslednosti u zakonima napisanim na srpskom jeziku.
„Ono što je novo u ovoj godini je, u stvari, nešto za šta smo se borili nekoliko godina, a to je da se konačno privodi kraju proces formiranja jedinice za jezičku harmonizaciju i kontrolu koja će se baviti pročišćavanjem tekstova zakona koji idu na usvajanje u vladi, odnosno tekstova koji će kasnije biti prosleđeni skupštini na usvajanje. To je jako bitno, zbog toga što su evidentne brojne greške u zakonima na srpskom jeziku, odnosno nedoslednost između albanske i srpske verzije zakona. Tako da smatramo da će formiranje te jedinice doprineti rešavanju ovog, a time i mnogih problema koje te jezičke nedoslednosti proizvode na terenu u toku sprovođenja zakona“, zaključio je on.
