U pismu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, šefu evropske diplomatije Žozepu Borelu i komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju, poslanici Zelenih, Socijalista i demokrata (S&D) i Evropske narodne partije (EPP) zatražili su da rezultati decembarskih izbora u Srbiji ne budu priznati do okončanja nezavisne istrage izbornih nepravilnosti.
Poslanici su zatražili i da posebna pažnja istrage bude usmerena na izbore za Skupštinu Beograda, i da njeni rezultati budu prijavljeni Evropskom parlamentu, javio je portal Juropien Vestern Bolkans (European Western Balkans, EWB).
„Mi ostajemo potpora građanima Srbije koji protestuju za priliku da iskoriste svoja demokratska prava, kao i za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Nažalost, ozbiljne tvrdnje u vezi sa nedavnim izborima nisu u skladu sa demokratskim standardima i podrivaju taj cilj“, navodi se u pismu poslanika EP.
Troje evroposlanika Zelenih – Tomas Vajc, Gvendolin Delbos Korfild i Tineke Strik, dva evroposlanika S&D – Andreas Šider i Tonino Picula, i Lukas Mandl iz EPP ukazali su u pismu na saopštenje Borela i Varhejija od 19. decembra, u kojem su naveli da nalazi međunarodnih posmatrača izbora u Srbiji iz OEBS/ODIHR predstavljaju razlog za zabrinutost.
„Nekoliko međunarodnih i domaćih posmatračkih misija zaključilo je da izbori u Srbiji ne mogu da budu smatrani slobodnim i poštenim i pronašlo je dokaze o nepravilnostima i otvorenoj izbornoj prevari. Posmatračka misija CRTA takođe je izrazila zabrinutost u vezi sa lokalnim izbrorima u Beogradu“, navelo je šest evroposlanika u pismu.
Oni su naveli i da neki od nalaza uključuju tvrdnje o kupovini glasova, zloupotrebi javnih resursa, falsifikovanim potpisima podrške izbornim listama, nesrazmernom uticaju vlade na medijske kuće, ozbiljnim i dobro planiranim manipulacijama biračkim spiskom i migracijama birača, uključujući one iz susednih zemalja, kao i o pritiscima na korisnike socijalne pomoći i zaposlene u državnim preduzećima da glasaju za vladajuću stranku kako bi zadržali svoje poslove i beneficije.
Poslanici Evropskog parlamenta 8. februara treba da glasaju o rezoluciji o izborima u Srbiji, čemu su prethodnile debate poslanika na plenarnom zasedanju i u Spoljnopolitičkom odboru (AFET).
Šef posmatračke misije Evropskog parlamenta na izborima u Srbiji Klemen Grošelj, evroposlanik liberalne grupe Obnovimo Evropu, izrazio je nadu da će poslaničke grupe u EP postići dogovor da jedna od tačaka rezolucije bude i poziv na sprovođenje međunarodne istrage izbora, koju traže opozicija i građani Srbije.
Grošelj je za EWB rekao i da iz EPP, najveće političke grupe u Evropskom parlamentu, „dolazi suptilna poruka“ da bi sprovođenje istrage izbora u Srbiji moglo da bude povezano sa dodelom sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila u novembru.
U danas objavljenom intervjuu, Grošelj je kazao da istragu izbornih neregularnosti ne treba da vode političari, nego profesionalci – pravnici i sudije međunarodnog ugleda.
„Imamo Venecijansku komisiju, Evropski sud, respektabilne članove koji imaju mnogo iskustva iz različitih oblasti koje se tiču vladavine prava, demokratskih standarda. Zagovaram da međunarodnu istragu vode respektabilni međunarodni pravnici i oni koji imaju iskustvo iz sličnih slučajeva. Takvi ljudi istragu mogu da sprovedu sasvim nezavisno, objektivno i pre svega dosta profesionalno“, kazao je Grošelj.
Povodom tvrdnji na ruskim portalima u Srbiji da se EU meša u njena unutrašnja pitanja, Grošelj je naveo da bi to bilo tačno ako bi Srbija odlučila da ne bude kandidat za članstvo u Uniji.
„Ako Srbija odluči da ne želi da bude članica EU, onda svakako neće biti ni rasprava i rezolucija u Evropskom parlamentu i niko neće posmatrati izbore u Srbiji. Mi smo ih posmatrali jer su nas zvanično pozvale srpske vlasti i zbog toga što je Srbija zemlja kandidat“, rekao je Grošelj.
On je izrazio očekivanje da će rezolucija EP o Srbiji uključiti i neka druga pitanja, vezana za reakcije policije na protestima, hapšenja studenata, procese pred srpskim sudovima, kao i za odnos prema pojedincima optuženim za kršenje ustavnog poretka, imajući u vidu da „neko ko je počinio delo u Banjskoj nije u toj kategoriji“.
