„Neophodno je da Kosovo rastumači i primeni Zajednicu opština sa srpskom većinom – to je najteže pitanje. Zbog toga je bilo važno da Kosovo pokaže da je spremno da se bavi problemima srpske manjinske zajednice. To je veoma važno i veoma teško“, rekao je Eskobar u intervjuu za vašingtonski Atlantski savet.
Eskobar, koji krajem meseca napušta funkciju zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara i izaslanika SAD za Zapadni Balkan, istakao je da je put evropskih integracija Kosova u uskoj vezi sa formiranjem ZSO.
„Sa američke tačke gledišta, pošto put evropskih integracija Kosova uključuje važne delove Zajednice, verujemo da bi prihvatanje evropskog predloga – kroz evropski proces dijaloga u sporazumu koji garantuje EU – pružio američkoj strani priliku da lobira kod evropskih zemalja govoreći im da je Kosovo ispunilo svaki zahtev Evrope i da bi, shodno tome, trebalo da dođe do novih priznanja. Ali bez ovog koraka nismo imali dovoljno prilike za rad“, objasnio je Eskobar.
On je istakao da je u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine bilo uspeha uvek kada bi EU zajedno sa SAD, stranama predala specifičan dokument na usvajanje, kao što je Osnovni sporazum iz Brisela, ali i nacrt statuta ZSO koji je Priština trebalo da realizuje.
„Imali smo rezultat uvek kada bismo premostili jaz stavljanjem na sto sporazuma na prihvatanje. Kada su EU zajedno sa SAD davale specifičan dokument uvek je bilo uspeha. Uspeha smo imali sa Osnovim sporazumom i Aneksom dogovorenim pod uticajem izaslanika EU. To je bio veoma uspešan dogovor, rekao bih istorijski. Isto smo uradili i sa nacrtom statuta Zajednice srpskih opština, koji sadrži sve što je potrebno. Što se Kosova tiče, taj nacrt ne predviđa nikakav izvršni nivo vlasti za ZSO, u potpunosti je sve u saglasnosti sa Ustavom. Takođe, daje Srbima mogućnost samoupravljanja i koordinaciju servisa na sopstvenom jeziku, u saradnji sa Srbijom”, kazao je Eskobar.
Govoreći o odnosima SAD i kosovskih institucija, Eskobar je istakao da su oni bili bolji u prošlosti.
Na pitanje o odnosima SAD i Srbije, Eskobar je podsetio da Vašington i Beograd neguju 140 godina bilateralnih odnosa koji su bili narušeni samo pod Slobodanom Miloševićem.
Eskobar je ukazao da se SAD i Srbija sada nalaze u procesu popravljanja bilateralnih odnosa i dodao da je Srbija u 20. veku bila partner SAD, koje su otvorene za partnerstvo sa Beogradom, ali da za to postoje uslovi, kao što je ophođenje prema susedima i evroatlantskim partnerima.
Eskobar je naveo da podrška Ukrajini, ukrajinskim izbeglicama, kao i nedavna poseta šefa ukrajinske diplomatije i prve dame Beogradu pokazuju da Srbija ozbiljno razmatra svoju stratešku poziciju.
„Zajedno sa evropskim kolegama držimo Srbiji otvorena vrata partnerstva, na Srbiji je da odluči“, poručio je Eskobar.
On je takođe rekao da su SAD razočarane što su u vladi dva člana koja su pod sankcijama.
„Ali, u suštini, sastav vlade se nije promenio u proteklih šest godina. U njoj su i dalje neki ljudi koji su veoma aktivni u stvaranju tesnih odnosa sa EU i SAD“, zaključio je Eskobar.
