„Kao ekspertska organizacija koja već dve decenije zastupa i promoviše evro-atlantske integracije i njihove vrednosti, uključujući i članstvo država Zapadnog Balkana u NATO, Međunarodni institut za bezbednost smatra da bi davanje statusa pridruženog člana kosovskoj skupštini bilo štetno kako za Parlamentarnu skupštinu NATO, tako i naročito za procese stabilizacije i evro-atlantskih integracija na Zapadnom Balkanu“, navodi se u saopštenju.
Institut je naveo da je Parlamentarna skupština NATO instuticionalno odvojena od NATO, ali da zasniva svoju unutrašnju organizaciju na principima i dokumentima NATO, a pre svega njegovog ugovora (Treaty).
„S tim u vezi ukazujemo na činjenicu da četiri od ukupno 32 članice NATO ne priznaje Kosovo kao državu, čime Alijansa nema konsenzus oko međunarodno-pravnog statusa Kosova. Preneto na Parlamentarnu skupštinu NATO, tog konsenzusa nema ni među njegovim članicama koje imaju pravo odlučivanja, a to su delegacije parlamenata članica NATO“, stoji u saopštenju.
Institut ukazuje da svih devet sadašnjih pridruženih članica Parlamentarne skupštine NATO dolazi iz nesumnjivo samostalnih i međunarodno priznatih država i da bi davanje tog istog statusa parlamentu Kosova bio „opasan presedan i nesumnjivo bi ugrozio integritet i ulogu Parlamentarne skupštine NATO, uključujući i opasnost od otvaranja sporova unutar organizacije“.
„Kosovo je još uvek veoma daleko od ispunjavanja svih bazičnih kriterijuma za potencijalno članstvo u NATO, koji proističu iz člana 10 Ugovora i NATO-ve “Politike otvorenih vrata”, navodi se i dodaje da to „diskvaliifkuje Kosovo i za pridruženo članstvo u Parlamentarnoj skupštini NATO“.
Kosovo, prema navodima Instituta, ne ispunjava nijedan od tih kriterijuma, naročito “funkcionalni demokratski politički sistem”, zatim “fer tretman manjinskih populacija”, a naročito “posvećenost mirnom razrešenju konflikata”.
„Demokratija na Kosovu nije funkcionalna, njegove institucije opterećene su izuzetno visokim nivoom korupcije i drugih nedemokratskih praksi, a prava manjinskih zajednica, a naročito srpske, nisu zaštićena, štaviše, one su u dugom periodu izložene različitim oblicima teškog nasilja i pritisaka“, piše u saopštenju.
Kako se dodaje, Kosovo je „veoma propulzivni kanal za prekogranični organizovani kriminal, uključujući i lance šverca droge, krijumčarenja ljudi i regrutovanja islamističkih ekstremista“.
Eventualno davanje novog statusa Kosova u Parlamentarnoj skupštini NATO dodatno bi ohrabrilo militarizaciju Kosova, što je u suprotnosti sa ciljevima NATO-ve misije KFOR, navodi Institut.
U saopštenju se ističe kao vrlo važno upozorenje iz izveštaja Lorda Marka Lankastera, izvestioca Parlamentarne skupštine na predstojećem zasedanju u Sofiji, da bi dalje jačanje Kosovskih bezbednosnih snaga vodilo njihovom neizbežnom dugoročnom sukobu sa misijom KFOR-a.
„Davanje Kosovu statusa pridruženog člana u Parlamentarnoj skupštini NATO teško bi ugrozilo tekući proces dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom, koji se odvija pod posredovanjem EU“, navodi Međunarodni institut za bezbednost.
Ova organizacija je pozdravila stav izvestioca Lorda Lankastera da je briselski dijalog „ključan za stabilizaciju post-konfliktnih prilika na Zapadnom“ i poivao Parlamentarnu skupštinu NATO da „izbegne opasnost koju bi za ceo proces donelo eventualno davanje statusa pridruženog člana parlamentu Kosova“.
„Takva odluka bila bi opasno prejudiciranje ishoda dijaloga, u koji sve članice NATO i EU već godinama ulažu ogroman napor i nadu da će obezbediti trajni kompromis i dugoročni mir i stabilnost na području Zapadnog Balkana“, navodi se u saopštenju.
„Imajući sve ovo u vidu, Međunarodni institut za bezbednost, kao dugogodišnji zagovornik evroatlantskih integracija Zapadnog Balkana, poziva Parlamentarnu skupštinu NATO da na svom predstojećem zasedanju u Sofiji ne usvoji preporuku svog Stalnog komiteta o davanju statusa pridruženog člana parlamentu Kosova“, piše u saopštenju.
Dodaje se da bi takva odluka imala veoma štetne posledice po samu organizaciju i njenu misiju, a još više na procese stabilizacije na post-konfliktnom Zapadnom Balkanu i njegovo puno uključivanje u Evro-atlantske integracije.
Saopštenje su potpisali direktor Međunarodnog instuta za bezbednost Orhan Dragaš i programski direktor Zoran Dragišić, koji je i narodni poslanik i član Stalne delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO.
