Na izborima održanim od 6. do 9. juna Evropski parlament se „pomerio“ na desno i zadati su veliki udarci vodećim proevropskim vladajućim strankama u Parizu i Berlinu. Francusko-nemački motor, koji obično pokreće politiku EU oslabljen je i zbog toga je moguće da se na pomenutoj neformalnoj večeri pojavi nova dinamika, dok lideri EU razmatraju nomincije za glavne funkcije u Uniji, izveštava AP.
Prema komplikovanoj raspodeli ovlašćenja unutar EU, predsednici i premijeri su ti koji imenuju novog šefa izvršnog tela Unije (Evropske komisije) koja je zadužena za pripremanje politike EU o svemu, od klime do ogromnog zajedničkog budžeta.
Prema ugovorima EU, oni prilikom te raspodele treba da uzmu u obzir rezultate izbora.
Ursula fon der Lajen predsednica Evropske komisije još pet godina?
Verovatno je da će nemačka konzervativka Ursula fon der Lajen ostati predsednica Evropske komisije još pet godina, posle dobrog rezultata njene parlamentarne grupe desnog centra Evropske narodne partije (EPP).
U intervjuu za nemački Velt TV u subotu nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da rezultati izbora ukazuju na mogućnost drugog mandata za Ursulu fon der Lajen. On je rekao da bi moglo brzo da dođe do dogovora o nominaciji za tu vodeću funkciju.
Izbori za Evropski parlament: Demohrišćani pobedili, Nemačka skrenula udesno
Fon der Lajen, koja je na čelu EU od 2019. predvodila je veliku akciju tokom pandemije da se osigura milijarde doza vakicna protiv kovida-19, uspostvila je istorijski postpandemijski fond za ekonomsku obnovu, a od 2022. godine prikuplja pomoć za Ukrajinu u ratu sa Rusijom, uz podršku Kijevu da se pridruži evropskom bloku
Ali, kako ukazuje AP, ništa nije zagarantovano. Način ophođenja fon der Lajen na čelu Evropske komisije povremeno je ljutio njene kolege u Komisiji, i ona je jako nepopularna u nekim delovima Evropskog parlamenta, gde će joj biti potrebna podrška 361 od 720 poslanika da bi zadržala funkciju.
Cilj postizanje brzog kompromisa
Druge važne funkcije koje treba da se popune su predsednik Evropskog saveta, na kome je sada belgijski centrista Šarl Mišel, i šef spoljnopolitičke službe EU, mesto na kome je sada Žozep Borel iz Španije.
Zadatak predsednika Evropskog saveta je da sklapa dogovore između 27 zemalja članica, dok glavni diplomata predstavlja EU na svetskoj pozornici.
U Briselu se imenima za važne funkcije spekuliše već mesecima. Često se pominje bivši portugalski socijalistički premijer Antonio Košta kao predsednik Evropskog saveta. Spominjalo se i ime estonske premijerke Kaje Kalas, poznate po tvrdom stavu prema Rusiji, za mesto visokog predstavnika EU za spoljne poslove.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je danas cilj da pokušaju postizanje brzog konsenzusa. On je dodao da možda treba da se sačeka do 27-28 juna, kada se evropske vođe ponovo sastaju u Briselu na zvaničnom samitu.
„Ne želim da prejudiciram stvari. Ovde razgovaramo nas 27, tako da smo napredovali. Mislim da je moguće da postignemo dogovor u narednim danima, ili narednim nedeljama“, rekao je Makron u subotu u osvrtu na određivanje kandidata za nove funkcije.
Lideri EU razmatraju nomincije za glavne funkcije u Uniji: Spisak novih kandidata
Poljski premijer Donald Tusk rekao je da vodeće grupe kao EPP iz koje je on, Socijalisti i Demokrati sa levog centra i liberali i dalje imaju većinu u Evropskom parlamentu, uprkos uspesima krajnje desnice u Francuskoj i Nemačkoj.
„Moje osećanje je da je to dovoljno da se aranžira ceo spisak novih kandidata, uključujući i predsednika Komisije“, rekao je Tusk novinarima uoči sastanka.
Tusk je zatražio neka „javna razjašnjenja o pravnoj situaciji“ oko Košte i korupcionaškog skandala u Portugalu, zbog koga se u novembru povukao sa mesta premijera. Košta je tada dao ostavku nakon osam godina provedenih na čelu portugalske vlade, ali on zbog toga nije krivično optužen.
Ravnoteža vlasti u Evropi
Međutim dolazak na vlast Fon der Lajen 2019. pokazuje da nadmetanje oko glavnih funkcija unutar EU može da bude nepredvidivo. Tada je, kao nemačka ministarka odbrane donekle pogođena skandalom u njenom ministarstvu, bila relativno nepoznata u Briselu. Ipak, baš njeno ime sj pomenuli lideri na razgovorima iza zatvorenih vrata.
Podrška njene bliske saveznice bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, ali i Makrona pomogla joj je da dobije nominaciju. Obzirom na trenutnu ravnotežu vlasti u Evropi, teško se može zamislita da Makron i Šolc naprave neko veliko iznenađenje ovog puta.
Sommet du G7, aux côtés de l’Ukraine. pic.twitter.com/CRNj6njrKU
— Emmanuel Macron (@EmmanuelMacron) June 13, 2024
Šolc se oporavlja posle lošeg rezlutata njegovih Socijaldemokrata na evropskim izborima. Emanuel Makron je zauzet prevremenim izborima koje je sazvao za kraj juna, u riskantnom nastojanju da oslabi ekstremnu desnicu.
