Optužila je zvanični Beograd i da koristi ubistvo policajaca za „legitimisanje kontrnapada“, ali i da ovaj slučaj izjednačava sa „neuporedivim događajima“. Ona, kako piše KoSSev, traži duboku istragu kako o ovom slučaju, tako i o njenim optužbama koje je iznela na račun pojedinih struktura u Srbiji – da navodno zajedno sa kriminalnim grupama pružaju zaštitu beguncima od zakona sa Kosova.
Srpski pogranični policajac Nikola Krsmanović podlegao je povredama, a njegov stariji kolega je teško ranjen u pucnjavi koja se dogodila pre tri dana u Loznici, u Lipničkom Šoru.
Na njih je ispaljeno nekoliko hitaca u trenutku kada su prišli automobilu tutinskih registarskih oznaka radi kontrole. Nakon pucnjave, oba putnika iz njega su pobegla.
Tragalo se za muškarcem čija su kosovska i nemačka dokumenta pronađena u ovom vozilu, Artanom Hajrizijem, ali su srpske vlasti od juče proveravale navodne informacije da to zapravo nije bio on, već njegov brat – Faton Hajrizi, begunac recidivista iz zatvora na Kosovu.
MUP je juče izdao poternicu za potonjim, objavivši i njegovu sliku, ali i apel građanima na saradnju.
U popodnevnim satima Hajrizi je i likvidiran nakon što je policiju, o njegovoj lokaciji obavestio meštanin kod kojeg je Hajrizi došao navodno da traži vodu.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije, Ivica Dačić, kazao je danas da tek treba da se utvrde Fatonovi ciljevi motivi, za kojeg je kazao da je „osvedočeni ubica“, ocenjujući da „kada neko napadne državu to je teroristički akt“.
Predsednik Srbije ga je definisao kao osobu „vrlo podložnu uticajima različitih agencija“.
Dačić ujedno najavljuje i da tek treba da se utvrdi kako je ova osoba, nakon bekstva iz zatvora na Kosovu, došla do Preševa, navodeći da „policija traga ali da na desetine ljudi tamo nije na kućnoj adresi“.
„A to se onda zna da su takvi pobegli, znači u tome učestvovali“, ocenio je Dačić.
Šta kažu u Prištini?
Najviši prištinski zvaničnici optuživali su zvanični Beograd, odnosno konkretno Dačića, za propagandu, navodeći da istoj „ne pridaju značaj“.
Zamenik kosovskog premijera, Besnik Bisljimi, kazao je sinoć da je Hajrizi za Kosovo osoba koja je osuđena za krivična dela i zločinac, praveći u tom smislu paralelu sa Milanom Radoičićem.
„Srbija vidi Milana Radoičića kao heroja, organizatora napada na Banjsku 24. septembra, gde je ubijen policajac Afrim Bunjaku“, kazao je.
Bisljimi je otišao korak dalje, navodeći da to što se Hajrizi uputio ka Srbiji „pokazuje da ona zaslužuje atribut bezbedne zemlje za zločince zbog toga što je dobila epitet utočišta za zločince“.
Hadžiju: Potrebna istraga
U sličnom tonu danas se oglasila kosovska ministarka pravde, Aljbuljena Hadžiju.
„Etnopolitičko korišćenje krivičnog dela ubistva policajca u Loznici od strane Vlade Srbije je neprihvatljivo, namerno i s predumišljajem“, poručila je.
Kaže da su informacije koje su ovih dana stizale iz Beograda bile kontradiktorne, te da „ne možemo sa sigurnošću da znamo da li je on uopšte ubijen. I ako jeste, da li je ubijen na teritoriji Srbije ili Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, uključujući i druge važne i neophodne detalje za istragu“.
„Definitivno je potrebna široka i duboka istraga da bi se razjasnila istina o ovom slučaju“, konstatuje Hadžiju u objavi na Fejsbuku.
Ona priznaje da su ubistvo policajca i ranjavanje drugog nesumnjivo teški zločini protiv reda i zakona, policajaca na službenoj dužnosti.
Ipak, kaže da je „kažnjavanje za ubistvo policajaca nesumnjivo delo za osudu u svakom pravnom i moralnom smislu“. Navela je da najoštrije osuđuje sve takve postupke, bez objašnjenja o kakvim se konkretno postupcima radi.
Retorika Beograda – „opomena na buduće događaje koji se kuvaju“
Ujedno tvrdi da vlast u Beogradu koristi ubistvo policajaca za „legitimisanje kontrnapada“, ali i da ovaj slučaj izjednačava sa „neuporedivim događajima“. Ona takođe nije precizirala na koje događaje misli.
„Sa druge strane, korišćenje dela krivičnog ubistva policajca od strane ministra unutrašnjih poslova u Srbiji kao osnovnog podsticaja legitimisanja potrebe za kontranapad protiv Albanaca i njihovih institucija, ili za stvaranje okolnosti izjednačavanja sa neuporedivim događajima u bilo kojoj dimenziji, potpuno je neprihvatljivo i namerno. Ova retorika Vlade u Beogradu opomena je za buduće događaje koji se kuvaju u Beogradu koji imaju jasnu šovinističku i etno-političku perspektivu“, tvrdi Hadžiju.
„Zločinci beže samo ka Srbiji“
Hadžiju je slično kao i Svečlja, Srbiju opisala kao mesto koje navodno pruža zaštitu počiniocima krivičnih dela. Čak upire prstom ka kriminalnim grupama koje su navodno povezane sa strukturama.
„Važno je istaći činjenicu da se bekstvo pojedinih lica za kojima tragaju odgovorne institucije u Republici Kosovo odvija samo u jednom pravcu: ka teritoriji Srbije. Podaci naših organa ukazuju na to da su bar u nekim slučajevima ova bekstva kreirale, organizovale, suorganizovale i omogućile kriminalne grupe povezane sa strukturama vlasti na teritoriji Srbije. Ova organizacija se sastoji u tome da se takvim licima garantuje da im teritorija Srbije, tamošnje kriminalne grupe i određeni nivoi vlasti pružaju zaštitu od krivičnog gonjenja Republike Kosovo“, poručila je Hadžiju.
A zaštita se, tvrdi, ne odnosi samo na neizručivanje – „već i za svaku informativnu saradnju sa pravosudnim organima Republike Kosovo“.
„Takva podrška je nesumnjivo namerna, organizovana i povezana sa ciljem nanošenja štete javnom, ustavnom i pravnom poretku Republike Kosovo. Nuđenje teritorije Srbije kao zaštite od gonjenja krivičnih organa naše Republike služi zločinu i otvoreno doprinosi narušavanju institucionalne i pravne stabilnosti Republike Kosovo. Sistematska učestalost ovih slučajeva u ovom periodu nema drugo značenje osim agresivnog političkog cilja našeg severnog suseda“, tvrdi ministarka.
Hadžiju na kraju poručuje da je neophodna „domaća i međunarodna istraga za ispitivanje sistematskih radnji podstrekavanja, organizovanja i suorganizacije bekstva zatvorenika, pritvorenika i lica koje traži pravosuđe na Kosovu, na teritoriji Srbije“.
Potrebno je stvoriti „zaštitno okruženje od nekažnjivosti krivičnog gonjenja zločinaca od strane organa Republike Kosovo“, poručila je.
Ona nudi „punu saradnju u tom pogledu“.
