Nakon navoda iz Beograda da je u pitanju teroristički akt albanskih ekstremista sa Kosova i Metohije, te da ubica policajca bio podložan uticaju različitih agencija, fokus je prebačen na pitanje isporučivanja tela Hajrizija, likvidiranog u policijskoj akciji srpskog MUP-a.
Uprkos apelima javnosti da se ubistvo policajca Nikole Krsmanovića ne koristi u političke svrhe, beogradski i prištinski zvaničnici tome nisu odeleli.
S kosovske strane posebno se istakla kosovska ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju, koja se zbog izjave da vlasti Srbije „učestvuju u nekim bekstvima zatvorenika iz kosovskih zatvora sa ciljem da se naruši javni, pravni i ustavni poredak Kosova“, suočava s kritikama opoziciej i pozivima za ostavku.
Uz nju, istakla se i ministarka spoljnih poslova Donika Gervala koja je navela da telo Fatona Hajrizija treba što pre vratiti na Kosovo.
Ona je za Kljan Kosova navela da su sva pitanja u vezi sa slučajem Fatona Hajrizija upućena međunarodnim partnerima.
„Mi smo se za sve teme obratili međunarodnim partnerima jer bar telo našeg državljanina treba što pre da se vrati na Kosovo, da se vrati porodici. Kancelarija za vezu je kontaktirala institucije u Srbiji i čim budemo imali tačnu potvrdu informacija, podelićemo je sa javnošću“, rekla je Gervala.
Ona je dodala da „severni sused Kosova retko ponaša po priznatim međunarodnim standardima“.
Politkolog Ognjen Gogić kaže da, iako to može zvučati kontraintuitivno, ovaj slučaj ima potencijal da utiče na popravljanje odnosa između Beograda i Prištine pre nego da ih dodatno pogorša.
Floskula da „kriminal nema naciju“ se pokazala kao tačna, navodi on.
“Osuđivani kriminalci kao što su Hajrizi predstavljaju opasnost i za srpsko i za kosovsko društvo i u tom pogledu nema mesta ni za etničku solidarnost ni za netrpeljivost”, kaže Gogić.
Ovaj politikolog priznaje da ovaj slučaj jeste da priliku i Beogradu i Prištini za razmenu optužbi, ali smatra da se u tome ipak našla “doza uzdržanosti”.
”Jedni druge nisu optužili za agresivne namere. Niti je Beograd optužio Prištinu da stoji iza ubistva policajca Krsmanovića niti je Priština optužila Beograd za prekomernu upotrebu sile prilikom potere za napadačem. Postignuta je prećutna saglasnost da je reč o teškom delu prema kome postoji nulta tolerancija. Napad na policiju je svuda posmatra kao napad na bezbednost svih građana. Optužbe koje su razmenjene više su se ticale sekundarnih aspekata slučaja nego njegove suštine”, navodi on.
Problem u odnosima Beograda i Prištine, ocenjuje Gogić, nije samo u tome što se prenaglašavaju neslaganja već i u tome što nikad neće priznati da su u nečemu saglasni.
“I Beograd i Priština su ukazali i na širu dimenziju slučaja koja se odnosi na regionalnu mrežu organizovanog kriminala i ilegalnih prelazaka granica. Borba protiv tih pojava zahteva saradnju bezbednosnih institucija ali Beograd i Priština nisu spremni da priznaju da im je ona potrebna. Slučaj je ogolio i slabosti i srpskih i kosovskih bezbednosnih struktura i potrebu za međusobnom saradnjom”, kaže naš sagovornik.
Gogić ceni da će “u duhu prećutnog razumevanja o zajedničkom problemu” telo Hajrizija verovatno biti izručeno Kosovu u nekom trenutku, ali ne tako brzo kao što to Priština traži. I za to, podvlači, postoje procedure koje Beograd neće ubrzavati zbog urgencija iz Prištine.
Aleksandar Šljuka, iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa, kaže za danas da je jasno da obe strane maksimalno politizuju situaciju i nastoje da je okrenu u svoju korist.
“Srbija je prvo izjavila da je ubistvo teroristički akt koji dolazi sa Kosova, dok kosovska strana sada širi sumnju da je cela akcija iscenirana. U tom kontekstu može se tumačiti i zahtev za identifikacijom tela i vraćanjem istog na Kosovo”, navodi.
Šljuka dodaje da odnosi “između Srbije i Kosova su već toliko pogoršani da je neizvesno da li će samo ubistvo značajno promeniti situaciju”.
“Međutim, što se više bude odugovlačila priča, a samim tim i vraćanje tela – proces za koji mislim da će da potraje još neko vreme, i bila prisutna u javnom diskursu, uz stalnu politizaciju, obe strane će je koristiti za optuživanje one druge, čime će se dodatno produbiti nepoverenje i animozitet među njima”, ukazuje on.