Koordinaciono za Preševo, Bujanovac i Medveđu u saopštenju je demantovalo tvrdnje Šaipa Kamberija iz Partije za demokratsko delovanje da su Albanci nedovoljno zastupljeni u državnim institucijama. Kao primer su naveli da su u 2023. godini u Domu zdravlja u Bujanovcu od 45 novozaposlenih radnika 25 bili Albanci, dok su dve doktorke iz Bujanovca zaposlene u Zdravstvenom centru Vranje prošle godine, javila je Beta.
„Kada je reč o obrazovanju, obezbeđeni su kompletni udžbenici za osnovno obrazovanje na albanskom jeziku, čeka se dobijanje saglasnosti Albanskog nacionalnog saveta kako bi se ušlo u proceduru štampanja udžbenika za srednje obrazovanje. Vlada Srbije je donela Zaključak o renoviranju osnovne škole ‘Sami Frašeri’ u selu Lučane, opština Bujanovac“, naveli su iz Koordinacionog tela.
Dodali su da je plan u sedam tačaka koji je vlada Srbije usvojila u junu 2013. godine i koji je predviđao razgovore sa albanskim predstavnicima iz Preševa i Bujanovca, prekinuo Riza Haljimi, tadašnji narodni poslanik, koji je predstavljao političke predstavnike Albanaca, u novembru iste godine.
„Uprkos pozivima vlade Srbije za nastavak dijaloga, preko Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, Albanci nisu odgovorili, ali je u međuvremenu sagrađeno vanbolničko porodilište u Preševu i zgrada Odeljenja ekonomskog fakulteta iz Subotice u Bujanovcu 2015. godine“, naveli su u saopštenju.
Smatraju da pravi razlog današnjeg okupljanja nije ugroženost prava Albanaca, već odlazak u opoziciju Šaipa Kamberija, Nagipa Arifija i Šćiprima Muslijua u opštini Bujanovac i još jedan pokušaj destabilizacije u regionu.
Nekoliko stotina građana okupilo se danas u Bujanovcu, na protestu pripadnika albanske zajednice sa juga Srbije pod nazivom „Identitet i dostojanstvo“.
Protest je organizovao Nacionalni savet Albanaca, sa ciljem da se ukaže na probleme sa kojima se albanska zajednica suočava.
Narodni poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi je u obraćanju pozvao zemlje Kvinte da se uključe u rešavanje ovog problema.
Istakli su da su pre 11 godina uputili vladi Srbije dokument pod nazivom „Plan sedam tačaka“ u kojem se, između ostalog, zagovara otklanjanje zakonskih prepreka za službenu upotrebu jezika, pisma i simbola na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
