Na do sada najnapetijem panelu, u razgovoru prožetom mnogim neslaganjima, govornici su imali različita objašnjenja zašto dijalog ne funkcioniše.
Ako je i bilo zajedničkog zaključka, on bi mogao da se svede na utisak da je posredovanje Evropske unije (EU) u dijalogu do sada bilo neefikasno i sa ograničenim uticajem, između ostalog i zbog toga što je izostalo sprovođenje Ohridskog sporazuma.
Učesnici su se složili da tolerancija mora da bude osnova za dijalog, ali da sadašnji politički lideri imaju male šanse da ostvare taj cilj.
Veton Suroi, novinar i bivši pregovarač u dijalogu, prvi je dobio reč i rekao je da je posmatranje poslednjeg sporazuma iz Ohrida od početka različito.
Naveo je da se na Kosovu on tumači kao dokument kojim se od Srbije traži de fakto priznje, a da Srbija, sa druge strane – taj sporazum tumači kao „meni iz kojeg može da bira šta hoće“ i da je u takvom kontekstu teško naći zajedničke pozicije koje bi uz posredstvo Evropske unije mogle da dovedu do konkretnog napretka.
„A Evropska unija traži način da taj sporazum, koji nije potpisan, na neki način ozakoni za Srbiju kroz pregovaračko poglavlje 35, a za Kosovo kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, rekao je Suroi.
Suroi je kazao da je u tom kontekstu neophodno promeniti paradigmu i posmatrati širi aspekt kako bi primarno bio stvoren zajednički bezbednosni prostor u kom će onda moći da se grade „četiri slobode“ EU i da je sada vreme da se o tome razmišlja.
„Moramo da se angažujemo uzimajući u obzir da Kosovo sebe tretira kao državu, da ga Srbija tretira kao prostor svoje istorije i identiteta. Zato je pitanje kako da učinimo zemlje odgovornijim u zajedničkom prostoru“, rekao je.
Govoreći o položaju srpske zajednice na Kosovu, direktor Radija Kim iz Čaglavice Isak Vorgučić rekao je da i uprkos činjenici da su Srbi povezani sa Srbijom – 98 odsto njih ima kosovska dokumenta i državljanstvo.
„Ipak, na Kosovu postoji stav da Srbi ne žele da se integrišu. To je veliki problem jer smo mi tu generacijama i kako sada treba da se integrišemo u okruženje u kom smo rođeni? Među nacionalistima postoji sentiment da ne možete voleti Kosovo, a ne mrzeti Srbiju i ja mislim da je to nešto što se očekuje i od kosovskih Srba, što je naravno nemoguće“, kazao je.
Istakao je da kosovski Srbi očekuju neke poteze međunarodne zajednice „jer su mogućnosti Beograda ograničene do Merdara i Jarinja“, ali da su diplomate na terenu „manje nego više“ uspešne u svom poslu i dodao da je reakcija Zapada ograničena, jer se garantovanjem nezavisnosti Kosova ograničio prostor za mešanje u unutrašnja pitanja.
„Ono što treba uraditi je naterati Vladu Kosova da se bolje ponaša prema kosovskim Srbima. Ako se ne borimo zajedno za Kosovo, onda ćemo se boriti jedni protiv drugih za Kosovo“, dodao je Vorgučić.
Osvrćući se na, kako je rekao, „široko rasprostranjen stav da su srpske institucije zatvorene na Kosovu“, Vorgučić je dodao da to nije istina i da su fizički samo zauzeti objekti, ali je istakao i da ne postoje kosovske institucije koje su zamenile institucije Srbije.
„Razumem da je postojanje tih “paralelnih institucija” komplikovano za Kosovsku vladu, ali se nadam da će dijalog i neki zajednički dogovor pomoći održanju institucija koje pružaju usluge kosovskim Srbima, a da će to biti moguće kroz formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO)“
Predstavnica mreže BIRN sa Kosova Jeta Džara na to je rekla da kosovska vlast odbija da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom već 11 godina, jer „13 prethodnih sporazuma nisu implementirani“ i da zbog činjenice da se kroz prištinsku perspektivu vide mnogi drugi prioriteti – kosovska javnost vrši pritisak da kosovska vlast ne dozvoli formiranje ZSO.
„Zašto bismo mi to uradili ako recimo nije ispoštovan energetski sporazum? Srbi na severu Kosova nisu 13 godina plaćali račune za struju i onda su to morali da nadomeste ostali građani Kosova. U međuvremenu se na severu stvorila ‘ničija zemlja’ gde su se rudarile kriptovalute. I zato javnost svih tih godina pritiska vladu da ne dozvoli formiranje ZSO i da se to pitanje stavi po strani dok se ne ispune svi sporazumi“, rekla je ona i dodala da postoji i segment priče koji se odnosi na to da kosovska javnost ne želi disfunkcionalnu državu.
„Kosovsko društvo ne želi zajednicu koja će Kosovo čini disfunkcionarnim, odnosno koja bi imala ovlašćenja i moć da blokira Kosovo, kao što Republika Srpska blokira Bosnu i Hercegovinu“, navela je.
Džara je, govoreći o Ohridskom sporazumu, rekla da je Kosovo potpisalo sporazum sa “Gebelsom”, jer je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio ministar informisanja u vreme vlasti nekadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića i da je tada opravdavao proterivanje milion Albanaca sa Kosova.
Na to je reagovao zamenik predsednika opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) i nekadašnji pregovarač Beograda sa Prištinom Borko Stefanović koji je odgovorio da se jedna zemlja ne može nazivati fašističkom, a ni Vučić Gebelsom, kao ni da se takve reči ne mogu koristiti za nekoga s kim treba razgovarati.
On je potom ocenio da se srpska zajednica na Kosovu trenutno tretira kao neprijatelj zemlje i da aktuelni premijer Aljbin Kurti planira da protera Srbe sa Kosova.
Rekao je i da dok u Beogradu i Prištini vladaju aktuelne političke garniture neće biti rešenja, a da uz to “više nema ni šargarepe” kojom bi se strane privolele postizanju zajedničkog rešenja.
„Kada imate borbu dva nacionalistička projekta nemate vladavinu zakona, građanska prava. Albanci na Kosovu žele da kreiraju novu albansku državu, Srbi u Srbiji hoće da je Kosovo deo Srbije i tu nema mesta u kom bi taj jaz mogao da bude popunjen. Dokle god su Srbi na Kosovu tretirani kao neprijatelji države i neželjeni element koji je potrebno izbaciti i dokle god Beograd podržava kriminalne aktivnosti na Kosovu i dokle god Srbi ne budu bili deo institucija iz kojih ih je Vučić izbacio – to je jako opasno“, rekao je Stefanović dodajući kako vidi da se ljudi hapse, prebijaju i da se puca na njih, što samo “daje gorivo revizionizmu i nacionalizmu, a sve vraća u 19. vek”.
„Kada je Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost tada su govorili da će to biti moderno, multietničko prozapadno društvo, ali ono što ja danas vidim jeste da se Srbi tuku, pritvaraju i da su im ugrožena prava“, naveo je.
Jeta Džara je govorila i o tome kako su lideri Oslobodilačke vojske Kosova u Hagu, dok Srbija ne čini takve stvari, već se poriče genocid u Srebrenici, a Stefanović joj je uzvratio da u Prištini ne vidi organizacije koje se jako zalažu za pravdu kao u Beogradu.
Dodao je i da Priština treba da „zaboravi besmislice da je Vučić Putin, a Kurti Zelenski”, dodajući da bi polazna osnova za dijalog trebalo da bude to da Kosovo pusti srpske kamione sa srpskom robom da uđu na Kosovo.
Stefanović je kazao i da je jedini način za izlazak iz aktuelne situacije udruživanje svih entiteta na Zapadnom Balkanu po ugledu na Višegradsku grupu, koji bi onda zajednički komunicirali sa Briselom.
Pre više od jedanaest godina predstavnici delegacija Beograda i Prištine potpisali su u Briselu prvi Sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, odnosno prvi Briselski sporazum čije su glavne tačke formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) i integracija srpske policije i sudstva u kosovski sistem.
U njemu su navedene i odredbe kojima je predviđena implementacija sporazuma o energetici i telekomunikacijama i sprovođenju izbora po zakonima Kosova, kao i one kojom se obe strane obavezuju da neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak neke strane na njenom putu ka Evropskoj uniji.
Dve godine kasnije Kosovo i Srbija potpisali su sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom, koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente, kojima se preciziraju zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška.
U međuvremenu su se 2023. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti usaglasili u Briselu sa nacrtom francusko-nemačkog, kasnije zvaničnog predloga Evropske unije, kojim je trebalo da budu rešena otvorena pitanja između Beograda i Prištine, poput priznavanja državnih simbola, diploma kao i obezbeđivanje većih prava za Srbe – ponovo kroz uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Nekoliko nedelja kasnije, u Ohridu je usaglašen i aneks dokument za implementaciju tog predloga i iako nije potpisan, iz EU je tada saopšteno da je taj sporazum pravno obavezujući i da obaveze koje iz njega proizilaze postaju sastavni deo evrointegracija Srbije i Kosova, odnosno novi pregovarački okvir koji je nedavno i zvanično postao deo pregovaračkog poglavlja 35.
Na severu Kosova potom je usledilo podizanje etničkih tenzija, između ostalog – usled dolaska na vlast albanskih gradonačelnika jer su Srbi bojkotovali izbore u znak protesta zbog ranjavanja civila u blizini baze Kosovske policije.
Desio se i sukob Srba i pripadnika KFOR-a nakon toga, kao i oružani napad Srba na policiju Kosova u Banjskoj 24. septembra, u kojem su ubijeni jedan policajac i trojica napadača.
Poslednje u niz nestabilnosti jesu jednostrano ukidanje srpskog dinara kao sredstva plaćanja na Kosovu početkom ove godine, a prašinu u Beogradu digla je i namera Kosova da postane članica Saveta Evrope (SE).