“Siguran sam da bez podrške i plata koje dolaze iz Srbije srpska zajednica živela mnogo teže, da bi mnogi ljudi napustili područje Kosova, pogotovu na severu”, kaže on.
Milenković podseća da su napuštanjem kosovskih institucija novembra 2022. godine mnogi Srbi sa severa prešli sa kosovskog na srpski budžet. “Posle toga je broj porastao i raste broj onih koji primaju novčana sredstava iz budžeta Republike Srbije i ne samo kroz plate nego i kroz socijalna davanja, kroz penzije i kroz finansiranje zdravstvenih potreba, stipendija za škole, pa čak i za vrtiće i decu koja pohađaju osnovnu i srednju školu. Tako da je u tom aspektu zaista važno finansiranje.
Koliko su Srbi sa Kosova vezani za budžet iz Srbije govore i slike na prelazima između Kosova i Srbije, gde građani cirkulišu zbog podizanja novca iz montažnih objektima Poštanske štedionice koji su postavljeni nakon odluke Vlade Kosova o zabrini upotrebe dinara.
“Gužve su ogromne. Potrebe ljudi su zaista velike i u tom smislu to (finansiranje) je ključno za život ljudi”.
Otežan život nakon zatvaranja srpskih institucija
Tokom proleća i leta na severu Kosova su zatvoreni objekti Pošte Srbije, Poštanske štedionice, ali i svi privremeni organi, te Centar za socijalni rad, Penzijsko invalidski fond, Kancelarija za Kosovo i Metohiju u Sevrnoj Mitrovici.
Na pitanje koliko se život Srba na severu promenio od zatvaranja institucija Republike Srbije, Milenković kaže da “život Srba znatno otežan”.
“Za osnovne stvari moraju da pređu prelaz, da odu do banke, u nabavku, zbog administrativnih stvari i pribavljanje osnovnih dokumenata koji su bitni za ostvarivanje prava pre svega u zdravstvu i obrazovanju, jer te institucije i dalje funkcionišu u sistemu Republike Srbije. Tako da u tom smeru ima mnogo poteškoća, a najugruženije su grupe bolesnih, starijih lica koji primaju penzije, socijalna davanja, neke odšetete za invalidska prava i u tom smeru smo imali ugrožavanje osnovnih ljudskih prava tih ljudi”.
Te, kako kaže, jednostrane akcije iz Prištine, građani vide kao nešto što je protiv srpske zajednice i što onemogućava normalan život. “U tom smeru postoji jedno veliko nerazumevanje vlasti iz Prištine prema lokalnom stanovništvu i ta borba koja se vodi sa uticajem države Srbije na srspku zajednicu se obija o leđa lokalnom srpskom stanovništvu”.
Kritike međunarodne zajednice se brzo zaborave
Oštre reakcije međunarodne zajednice nakon odluke o zabrani upotrebe dinara u međuvremenu su potpuno utihnule, a pitanje srpske valute se uopšte ne pominje. “To je i motiv koji ima ova vlast, da nema značajne reakcije od strane predstavnika međunarodne zajednice. Kada se sporovode jednostrani potezi to bi uvek prošlo a menjala bi se situacija značajno na terenu, a stvari koje su se prethodno dešavale su se ili stavljale pod tepih ili zaboravljale, a to ostane kao problem a problemi se nagomilavaju za lokalno stanovništvo”.
Milenković kaže da ne postoji potreba kod političkih aktera na Kosovu da se razgovara sa legitimnim političkim predstvnicima i predstavnicima građana da se pogleda kakva bi alternativa bila za građane. “Kada nešto uradite i neka mera stupi na snagu a ne date alternativu za tako nešto onda sigurno stavljate u problem te ljude”.
On podseća da je međunarodna zajednica kritikovala i druge akcije kosovske vlade i policije, poput zatvaranja srpskih institucija, Banke poštanske štedionice i pošte, ali se to brzo zaboravi. “To nam ukazuje da međunarodna zajednica i predstavnici na Kosovu i EU nemaju dovoljno snage da izvrše pritisak na vlasti u Prištini i da ta preraspodela vlasti unutar EU i drugim značajnim zemljama se obilo o glavu srpskom stanovništvu ovde jer su izostale važne reakcije i pritisci. Taj vakum je iskorišćen na terenu”, kaže Milenković.
Koliko je međunarodni pritisak delotvoran pokazuje i slučaj delimičnog oslobađanja blokade uvoza srpske robe. On podseća da je Nemačka u tom smislu aktivno vršila pritisak na vladu Kosova. “Tako da vidimo da međunarodni pritisci mogu da dovedu do određenih rezultata ali u ovom trenutku nemamo snagu iz međunarodne zajendice, nit odlučnost za tako nešto”, kaže on.
Na pitanje da li Srbi na severu prihvatili da više ne mogu da koriste dinar, Milenković kaže da sve “što im se nametne građani prihvataju”. “Jer nemaju izbora. Srbi na severu nisu ni politički, ni bilo kakav drugi faktor. Jednostavno su sredstvo za neke političke igre i osuđeni su da prihvate neke nove realnosti koje im se serviraju iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec. Ali čini se da Srbi na severu i dalje vide ovo kao neki prelazni period i nisu sigurni do kada će ovo trajati, očekuju neko političko rešenje što će unaprediti njihov život na bolje, jer jednostavno je jasno da ove stvari koje su se dešavale jednostrano nisu dugoročno. I dalje imamo srpske institucije koje funkcionišu u okviru zdravstva, u okviru obrazovanja, i dalje postoji potreba za dijalogom, za pronalaženjem nekih rešenja, i dalje Srbi veruju da može doći do neke promene. Nisam siguran u kojoj se meri dinar specifično koristi i dalje na severu ali sam siguran da većina Srba na severu prima plate u dinarima i oni ako ne mogu da koriste dinar na severu često to rade u opštinama u Srbiji gde i podižu novac, gde kupuju srpske proizvode, što se onda obija o glavu lokalnim biznisima na severu”.
On kaže da na osnovu rezultata istraživanja koje je NSI sporvela pokazuju da biznisi na severu Kosova loši jer su direktno pogođeni najpre zabranom uvoza robe iz Srbije a potom i zabrane upotrebe dinara.
