Najava predsednika SAD Donalda Trampa je ozbiljan udarac međunarodnoj borbi protiv globalnih zdravstvenih kriza, izjavio je nemački političar, prenela je dpa.
Bez doprinosa SAD, biće znatno teže pomoći zemljama pogođenim zaraznim bolestima ili prirodnim katastrofama.
Mnogi programi za borbu protiv posledica gladi, prirodnih nepogoda i ratova finansiraju se iz tih sredstava.
„Stotine hiljada ljudi biće ugroženo. Posebno mnogo dece“, upozorio je Lauterbah.
Nemačka je, kao dugogodišnji partner SZO, svesna svoje odgovornosti i povećala je doprinos ovoj organizaciji u proteklim godinama.
Globalna zdravstvena sigurnost u interesu je svih nacija, uključujući i SAD, naglasio je ministar.
Tramp je ponovo naredio istupanje SAD iz SZO. U svom ukazu naveo je da je organizacija loše reagovala na pandemiju i da od Amerike traži nepravedno visoke doprinose.
Tramp je već tokom svog prvog mandata 2020. podneo zahtev za napuštanje SZO, ali je naredni predsednik Džo Bajden to zaustavio 2021. godine, pre nego što je odluka stupila na snagu.
Tramp suspendovao međunarodnu pomoć SAD
Novi predsednik SAD Donald Tramp je potpisao izvršnu uredbu kojom je suspendovao sve programe američke pomoći inostranstvu na 90 dana dok se revizijom ne utvrdi da li je ta pomoć u skladu s ciljevima njegove politike, javila je Beta.
Zasad nije poznato kakve će biti posledice jer je Kongres SAD već dodelio sredstva za mnoge programe i obaveza je da se ona siplate, ako već nisu isplaćena.
U toj naredbi, među mnogima koju je Tramp potpisao prvog dana svog povratka na funkciju, navodi se da „programi međunarodne pomoći i birokratija nisu usklađeni sa američkim interesima i u mnogim slučajevima suprotni su američkim vrednostima“, a „služe destabilizaciji svetskog mira“.
Tramp je izjavio da „nikakva dalja međunarodna pomoć Sjedinjenih Država neće biti isplaćivana ako nije u potpunosti usklađen sa spoljnom politikom predsednika“.
Novi državni sekretar Marko Rubio je članovima Odbora Senata, gornjeg doma Kongresa SAD, za spoljne poslove prošle nedelje rekao da „svaki dolar koji potrošimo, svaki program koji finansiramo i svaka politika koju vodimo, moraju biti opravdani odgovorom na tri jednostavna pitanja: Da li će učiniti Ameriku bezbednijom? Da li to čini Ameriku jačom? i Da li to čini Ameriku prosperitetnijom?“.
Duga istorija kritika
Nalog koji je potpisao Tramp, ostavlja Rubiju ili nekom koga on odabere da donosi odluke o konkretnim projektima međunarodne pomoći, a u konsultaciji sa Kancelarijom za upravljanje i budžet. Stejt department i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) su glavne službe koje nadgledaju tu pomoć.
Tramp je dugo kritikovao međunarodnu pomoć SAD, uprkos tome što ona čini svega oko jedan odsto federalnog budžeta, a izuzetak su samo milijarde dolara za oružje dato Ukrajini.
Neki od najvećih primalaca pomoći SAD su Izrael (3,3 milijarde dolara godišnje), Egipat (1,5 milijardi dolara godišnje) i Jordan (1,7 milijardi dolara godišnje). Tu verovatno neće biti dramatičnoh smanjenja, jer su ti iznosi uključeni u finansijske pakete koji traju decenijama, u nekim slučajevima uz ugovorne obaveze.
Finansiranje agencija UN, uključujući mirovne, za ljudska prava i izbeglice je tradicionalna meta republikanskih administracija kakva je i Trampova, a one su smanjivale njihovo finansiranje.
