Američki Stejt department saopštio je da 90-dnevno zamrzavanje ima za cilj da iskoreni nepotrebne troškove i blokira takozvane „vouk“ programe kako bi se razotkrile aktivnosti koje finansiraju SAD koje su u suprotnosti sa nacionalnim interesima, dok Tramp agresivno sprovodi svoju agendu „Amerika na prvom mestu“, piše Glas Amerike pozivajući se na AP.
Ključna pomoć za zemlje istočne Evrope
Od 1990-ih, USAID je uložio nekoliko milijardi dolara u zemlje poput Moldavije, Srbije, Albanije, Kosova i Bosne i Hercegovine, koje imaju aspiracije da se pridruže Evropskoj uniji. U tim zemljama, novac USAID-a je promovisao demokratske institucije i reforme, pomogao infrastrukturne projekte i projekte energetske bezbednosti, podstakao poslovanje i privredu i podržao značajan broj nevladinih organizacija i nezavisnih medijskih platformi.
Agencija kaže da pristup prilagođava jedinstvenim izazovima i mogućnostima svake zemlje. Veliki efekti zamrzavanja pomoći USAID-a u različitim sektorima naglašavaju koliko su sredstva ključna za region.
Iako je Srbija dobila status kandidata za članstvo u EU 2012. godine, takođe je ključni saveznik Rusije i Kine u Evropi. Za vreme vlade populističkog predsednika Aleksandra Vučića, reforme u oblastima poput jačanja vladavine prava i borbe protiv korupcije bile su spore, a suspenzija USAID-a mogla bi dodatno da uspori napredak.
„Trenutno imamo projekat USAID-a o javnom finansiranju. Obuka za lokalne NVO o praćenju javnih finansija. Ovo je sad na čekanju“, rekao je za AP Nemanja Nenadić iz organizacije Transparensi internešnl u Srbiji.
Sitrim Dervišoli, izvršna direktorka Udruženja montažnih građevina Kosova, kaže da će obustavljeni fondovi USAID-a negativno uticati na sposobnost njenog udruženja da pruži tehničku pomoć kompanijama kojima je potrebno stručno obrazovanje i obuka, kao i pristup grantovima.
„Kosovo, ali i naše udruženje zavisi od strane pomoći, uglavnom od pomoći SAD, tako da se zaista nadamo da će ova mera biti otkazana nakon 90 dana“, rekla je ona.
Safet Grdžaliju, nezavisni ekonomski analitičar na Kosovu, takođe veruje da bi zamrzavanje USAID-a moglo da ima veoma negativan uticaj na budućnost zemlje, utičući na sve, od vlade do privatnog sektora i obrazovanja.
„Verujem da je uticaj veoma loš, jer te mere dolaze u isto vreme kada je Kosovo pod sankcijama Evropske zajednice“, rekao je on.
Brisel je zamrznuo deo sredstava za Kosovo 2023. nakon niza sukoba sa srpskom manjinom.
„Nije preterano reći da demokratija u Moldaviji postoji, delimično zahvaljujući američkoj finansijskoj podršci“, naveo je u saopštenju Valeriu Pasa, predsedavajući istraživačkog centra WatchDog sa sedištem u Kišinjevu. On je dodao da Amerika može da ima koristi ako je Moldavija demokratičnija i razvijenija, te da se tako osigurava da se ne pretvori u rusku ili kinesku koloniju.
Uticaj smanjenja pomoći na nezavisne medije
Procenjuje se da će ta mera uticati na desetine nezavisnih novinskih kuća u više od 30 zemalja, prema Evropskoj federaciji novinara sa sedištem u Briselu, ili EFJ.
Maja Sever, predsednica EFJ, pozvala je potencijalne donatore da popune prazninu.
„Evropska unija i drugi donatori ne mogu da prepuste sudbini novinare koji su najbolji bedem za odbranu vladavine prava i demokratije u zemljama u kojima su ugroženi“, rekla je Sever.
Tokom 90-dnevne pauze, od relevantnih američkih sekretarijata i agencija se traži da preispitaju svoje inostrano finansiranje i utvrde da li će se pomoć nastaviti, modifikovati ili u potpunosti prestati, u skladu sa Trampovom uredbom.
Ni Stejt department ni USAID nisu odgovorili na zahteve Glasa Amerike za komentar.
Strah od rasta uticaja Rusije i Kine
Istočna Evropa je bila dugogodišnje geopolitičko bojno polje gde se spoljnopolitički interesi Zapada često sukobljavaju sa interesima Moskve ili Pekinga. Mnogi strahuju da bi prestanak američkih fondova mogao da razotkrije saveznike Vašingtona i stvori vakuum koji bi njegovi neprijatelji rado mogli da popune.
„U slučaju Moldavije, podrška stranih donatora je od vitalnog značaja za balansiranje medijskog ambijenta. Mnoge televizijske mreže i medijske institucije finansira Rusija, tako da mora postojati protivteža. Ovo je situacija bez presedana, ali pokušavamo da ne paničimo“, kaže Oksana Gradkenko, direktorka nezavisne medijske platforme Moldova.org.
Gradkenko je ove nedelje promovisala onlajn Parteon kampanju, koja je za dva dana dobila 135 novih pretplatnika, što bi trebalo da pokrije plate za ekipu od 16 ljudi na njenoj platformi do marta.
„Nismo očekivali da će to tako ozbiljno uticati na Moldaviju, jer smo mislili da će doći do samo delimičnog smanjenja sredstava. Svesna sam toga koliko Moldavija zavisi od američkih fondova, ne samo nevladine organizacije i mediji, već i lokalne opštine, javne institucije, ovo je šok za sve“, rekla je ona za Asošijeted pres.
Američka sredstva pomažu u praćenju izbora
Za Udruženje Promo-LEKS, dugogodišnju prodemokratsku i nevladinu organizaciju za ljudska prava u Moldaviji, sredstva USAID-a su od vitalnog značaja jer čine oko 75-80% njenih projekata, koji uključuju praćenje izbora, političko finansiranje i parlamentarni nadzor.
„Sve aktivnosti koje finansira USAID su stavljene na čekanje. Bez neposredne alternativne podrške, ove ključne aktivnosti se možda neće nastaviti u istom obimu ili efikasnosti. S obzirom na prethodno rusko mešanje, kroz ilegalno finansiranje kampanje, političku korupciju i dezinformacije, naša posmatračka misija je od suštinskog značaja za obezbeđivanje izborne transparentnosti“, rekao je Jon Manole, izvršni direktor udruženja.
