U svojoj izjavi objavljenoj na Fejsbuk nalogu, DnD navodi da je proces objavljivanja rezultata i brojanja glasova propraćen nepravilnostima proceduralne prirode.
“Proces glasanja i prebrojavanja tokom izbornog dana uglavnom se odvijao u mirnoj i demokratskoj atmosferi, koju odlikuje relativno veliki interes birača. Međutim, proces glasanja propraćen je nekim nepravilnostima i prekršajima, uglavnom proceduralne prirode. Tokom glasanja nisu prijavljeni ozbiljni incidenti koji bi mogli da utiču na integritet izbora. Tehnički problemi sa elektronskim sistemom objavljivanja rezultata CIK-a, koji su se pojavili samo nekoliko sati nakon završetka glasanja, napravili su zabunu i smanjili poverenje javnosti u transparentnost. Ova situacija je ostavila negativan uticaj na percepciju izborne organizacije”, ocenjuju iz ove organizacije.
Dodaju da brojanje glasova za kandidate u Opštinskim centrima za brojanje nije započeto na vreme zbog tehničkih problema, iako je zakonski bilo predviđeno da započnu juče u 08:00 časova. Ukazali su na to da ovakva kašnjenja mogu negativno da utiču na integritet procesa i uzrokuju odlaganje sertifikovanja rezultata.
Preliminarni rezultati sugerišu da je Samoopredeljenje pobednik izbora, ali…
Iz DnD navode da je ova izborna kampanja bila prva sa punim trajanjem od 30 dana.
“Donela je visok tempo izbornih aktivnosti i povećano angažovanje političkih subjekata na terenu i u digitalnom prostoru – u kojoj je, za ovu 30-dnevnu kampanju, prijavljen rashod od 200 hiljada evra od strane političkih subjekata i njihovih kandidata. Međutim, nedostatak zakonske regulative za predizborne aktivnosti omogućio je nesmetano angažovanje stranaka, što je stvorilo prostor za izbegavanje finansijskog izveštavanja i sankcija”.
Dodaju da je izborna kampanja bila dinamična, atraktivna i programirana, ali da je politički diskurs tokom kampanje bio žestok, posebno od strane vladajuće stranke (Samoopredeljenje), što je rezultiralo rekordnim brojem kazni koje je izrekao Izborni panel za žalbe i prestavke (iZŽP), ukupne vrednosti preko 600 hiljada evra.
Na ovim izborima se prijavilo 28 političkih subjekata sa ukupno 1.280 kandidata. Sve u svemu, kako navode, CIK je odobrila prijave svih entiteta osim Srpske liste. Ova odluka izazvala je zabrinutost oko jednakog pristupa izbornoj trci. CIK je nazakonito odbio sertifikaciju Srpske liste, uprkos preporuci Kancelarije za registraciju političkih stranaka. Ovu odluku je kasnije ispravio IPŽP i Vrhovni sud, što ukazuje na mogući uticaj političkih interesa na pravne principe u izbornoj administraciji.
Glasanje u inostranstvu bilo je značajno pogođeno nedavnim zakonskim promenama. Građani u dijaspori imali su mogućnost da glasaju kako u diplomatskim misijama, tako i putem poštanskih glasova. Više od 100.000 građana se registrovalo za glasanje u inostranstvu, a odziv je bio visok. Međutim, proces je bio obeležen političkim mešanjem Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore (MPJD), što je stvorilo sumnje u bezbednost i integritet ovog procesa.
Iako su ovi izbori bili redovni što je, kako navode iz ove organizacije, davalo CIK-u više vremena za planiranje i izvršenje, obeležena su kašnjenja u nekoliko ključnih procesa, uključujući odobrenje sastava opštinskih izbornih komisija, kreiranje opštinskih centara za brojanje i objavljivanja biračkih mesta u inostranstvu.
Jedan od značajnih problema bila je postojanost boje za registraciju birača. Tender za ovaj materijal kasnio je, a prijavljeni su i problemi sa lakim brisanjem boje, što je izazvalo zabrinutost. Takođe, upotreba registracije kao metoda za identifikaciju birača kritikovana je zbog mogućeg kršenja poverljivosti.
Iz Demokratije na delu navode daje odluka CIK-a da postavi kabine za glasanje na prednje pozicije izazvala zabrinutost zbog mogućeg ugrožavanja tajnosti glasanja. Ova odluka je kasnije promenjena nakon pritisaka civilnog društva. Da bi povećao transparentnost, CIK je odlučio da koristi kamere na biračkim mestima kako bi snimao izborni proces.
Izborna kampanja, kako navode u svojoj preliminarnoj izjavi, obeležena je polarizovanim medijskim pejzažom, pri čemu je vladajuća stranka zadržala konfrontacijski pristup prema novinarima. Neki mediji su kritikovani zbog pristrasnog izveštavanja.
Parlamentarne izbore 9. februara 2025. pratio je znatan broj posmatrača, uključujući predstavnike političkih stranaka, organizacija civilnog društva, međunarodnih misija i medija. Ukupno je akreditovano preko 20.000 posmatrača da nadgleda sprovođenje izbornog procesa na svim nivoima.
