Pregled ključnih političkih takmaca, od kojih će jedan postati sledeći nemački kancelar, pripremila je dpa.
Olaf Šolc (Scholz) – Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD)
Trenutni kancelar bori se za drugi mandat. Pre četiri godine, Šolc je svoju stranku koja je dugo tonula u anketama doveo do iznenađujuće pobede.
Ovoga puta, članovi stranke se oslanjaju na 66-godišnjeg rođenog Hamburžanina da preokrene svoju nisku popularnost i ponovi isti uspeh.
Skeptici mu možda neće oprostiti.
Šolc je morao da se bori sa kritičarima koji su tražili da odustane od kandidature u korist nekog drugog socijaldemokrate. Trpi i kritike zbog svog bezličnog stila od samog početka mandata, zbog čega je zaradio robotski nadimak Šolcomat.
U aktuelnoj kampanji, Šolc nastoji da osvoji poene dokazanim iskustvom. Bio je ministar, gradonačelnik Hamburga i skoro četiri godine kancelar.
Vrhunac Šolcovog mandata došao je rano, govorom o “prekretnici” (Zeitenwende) 2022. kojim je reagovao na napad Rusije na Ukrajinu. Tada je upravljamo i krizom snabdevanja energentima, pošto je Rusija obustavila isporuke gasa.
Međutim, Šolcova nestabilna tročlana koalicija sa Zelenima i liberalima (FDP) upala je u međusobne sukobe, uključujući i žestok zastoj oko budžeta. Konflikt je okončan u novembru kada je kancelar smenio ministra finansija Kristijana Lindnera (Christian) iz FDP.
To je i dovelo do izbora, sedam meseci pre redovnog termina.
Olaf Šolc živi u Potsdamu, blizu Berlina, u braku je sa političarkom SPD Britom Ernst (Britta) i voli da čita. Nedavno je otkrio trčanje i veslanje kao nove hobije.
Fridrih Merc (Friedrich Merz) – demohrišćani (CDU)
Lider CDU Fridrih Merc ima najveće šanse da preuzme kancelarsku funkciju pošto su njegovi konzervativci i njihova bavarska sestrinska stranka, Hrišćansko-socijalna unija (CSU), proveli tri i po godine u opoziciji.
Merc je nekada bio politički otpisan. Sukobio se sa bivšom kancelarkom iz CDU Angelom Merkel, a ta borba ga je na kraju odvela u drugu karijeru u biznisu, gde je stekao bogatstvo kao rukovodilac investicione kompanije BlackRock.
Ali kada se Merkelova povukla 2021, 69-godišnji Merc, rodom iz zapadnog Sauerlanda, uporno se vraćao u politički vrh.
Pripisuje mu se zasluga za ponovno ujedinjenje CDU i za popravljanje odnosa sa desnije orijentisanim bavarskim partnerima iz CSU.
U nedeljama pred izbore, Merc je postao možda i najsponija ličnost kampanje kada je prihvatio podršku krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) za sprovođenje kontroverznih – iako neobavezujućih – predloga za pooštravanje migracione politike.
Stotine hiljada ljudi potom su izašle na ulice protestujući ne samo protiv skretanja udesno, već i protiv Merca lično.
Fridrrh Merc je u braku sa sutkinjom i ima troje odrasle dece. Strastveni je amaterski pilot.
Robert Habek – Zelena stranka
Većina nemačkih birača zna Roberta Habeka (Habeck) kao ministra privrede koji se borio da obezbedi snabdevanje energentima nakon početka ruskog napada na Ukrajinu 2022.
Pamte ga i kao arhitektu osporavanog zakona o grejanju zgrada, koji nalaže postepeno izbacivanje nafte i gasa u korist obnovljivih izvora energije.
Habek, 55-godišnjak, kasno je ušao u politiku, pridruživši se Zelenima 2002. u iznenadnom zaokretu u karijeri.
Za samo dve godine, postao je predsednik Zelenih u svojoj rodnoj pokrajini Šlezvig-Holštajn, a zatim i pokrajinski ministar sa širokim resorom.
Tokom poslednje četiri godine u vladi, Habek, koji je bio i vicekancelar, mnogima je delovao kao osvežavajuća protivteža Šolcu, posebno zbog svog jasnog i neposrednog načina komunikacije.
Otac je četvoro dece, studirao je filozofiju i lingvistiku i doktorirao. Autor je nekoliko političkih publicističkih knjiga, a zajedno sa suprugom piše i romane i knjige za decu.
Alis Vajdel (Alice Weidel) – Alternativa za Nemačku (AfD)
AfD je poslednjih godina u usponu na nemačkoj političkoj sceni.
Milijarder Ilon Mask, blizak savetnik američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), nedavno je podržao 46-godišnju Vajdelovu.
Vajdelova je odrasla između gradova Minster i Bilefeld, na rubu zapadne nemačke industrijske oblasti Rur.
Pošto je završila srednju školu i studirala ekonomiju, radila je u investicionoj banci Goldman Saks, provela nekoliko godina u Kini i doktorirala na temu kineskog penzionog sistema.
Vajdelova se pridružila AfD 2013. godine, u godini osnivanja stranke, nezadovoljna, kako je rekla, pokušajima spasavanja evra.
Kopredsednica AfD sa svojom suprugom odgaja dva sina. Jednom je izjavila da se pridružila AfD ne uprkos svojoj homoseksualnosti, već upravo zbog nje.
Kristijan Lindner (Christian) – liberali (FDP)
Bivšem ministru finansija rejting je opao nakon naglog izlaska iz vlade u novembru.
Kada mu je tokom predizborne kampanje u januaru neko bacio penu za brijanje u lice, 46-godišnjak se našalio. “Sledeći put samo nešto od pekara ili poslastičara, molim.”
Međutim, izgledi liberala su sumorni, jer su u anketama ispod izbornog praga od pet odsto, što znači da im preti opasnost da ispadnu iz Bundestaga.
Lindner je stekao ugled u FDP kada je stranku vratio iz ambisa pošto je na izborima 2013. ispala iz parlamenta.
Sa suprugom, novinarkom Frankom Lehfelt (Franca Lehfeldt), očekuje svoje prvo dete.
Sara Vagenkneht (Sahra Wagenknecht) – Savez Sara Vagenkneht (BSW)
Rođena u istočnonemačkom gradu Jeni, sada 55-godišnjakinja, Vagenknehtova se 1989. učlanila u vladajuću komunističku stranku SED u Istočnoj Nemačkoj, svega nekoliko meseci pre pada Berlinskog zida.
Ostala je u stranci naslednici, Levici (Die Linke), više od tri decenije. Postala je poznato lice u nemačkim medijima kao čest gost političkih emisija.
Iako je dugo bila povezana s krajnje levim krilom nemačke politike, sve tvrđi stav po pitanjima poput imigracije i rodne politike doveo ju je u sukob sa stranačkim kolegama iz Levice.
Vagenknehtova je stranku napustila u oktobru 2023. i nekoliko meseci kasnije osnovala svoju partiju.
Udata je za istaknutog penzionisanog levičarskog političara Oskara Lafontena (Lafontaine) i živi u zapadnoj pokrajini Sarland.
Hajdi Rajhinek (Heidi Reichinnek) i Jan van Aken – Levica
Nakon bolnog raskola sa Vagenknehtovom, ostaci Levice pokušavaju da skupe dovoljno podrške da spasu stranku.
Levica se u anketama kreće oko praga od pet odsto, a nade polaže u mogućnost osvajanja barem tri direktna poslanička mandata, što joj omogućava opstanak u Bundestagu.
U izbornu trku ulazi sa dvoje lidera – kopredsednikom Janom van Akenom i šeficom poslaničke grupe Hajdi Rajhinek.
Van Aken, koji je iz oblasti Hamburga, po struci je biolog i bio je poslanik od 2009. do 2017. Aktivno se zalagao za kontrolu naoružanja.
Rajhinekova je rođena u pokrajini Saksonija-Anhalt, a završila je političke nauke i bliskoistočne studije.
Oštroumna retoričarka i brzi govornik, 36-godišnjakinja je poslanica od 2021.
