Prema preliminarnim zvaničnim podacima, Demohrišćanska unija (CDU) i sestrinska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) osvojile su 28,6 odsto glasova, javila je dpa.
Konzervativci su time popravili istorijski slab rezultat od 24,1 odsto iz septembra 2021. Ti izbori su označili odlazak Angele Merkel u penziju posle četiri izborne pobede i 16 godina na vlasti.
Lider CDU i demohrišćanski kandidat za kancelara Fridrih Merc (Friedrich Merz) je proglasio pobedu i najavio brzo formiranje vlade.
„Znam šta mi je odgovornost“ rekao je u Berlinu. „Znam i da neće biti lako“. Prema njegovim rečima, Nemačka nema vremena da dugo čeka novu vlast, jer „ni spoljni svet nas neće čekati“.
„Večeras slavimo, od sutra radimo“, dodao je.
Desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) je druga, sa 20,8 odsto glasova. Od prethodnih izbora, kada je uzela 10,4 odsto, duplirala je rezultat i potvrdila snažan prodor desnice u Nemačkoj.
AfD, međutim, ne figurira kao potencijalni koalicioni partner konzervativcima. Poput svih drugih umerenih političkih blokova, i CDU/CSU odbacuje bilo kakvu saradnju sa desničarima.
Lider AfD Tino Hrupala (Chrupalla) je u nedelju ukazao da je izborni rezultat najbolji u istoriji stranke i zahtevao da njegova stranka uđe u vlast, jer „10-12 miliona glasača AfD ne sme biti marginalizovano i isključeno“.
Socijaldemokratska partija (SPD) kancelara Olafa Šolca (Scholz) je krahirala. Sa 16,4 odsto glasova upisala je najslabiji izborni rezultat od 1949.
Šolc je priznao „gorak izborni poraz“ i rekao da ostaje u kancelarijatu dok ne stigne zamena i preuzeo odgovornost za loš rezultat SPD. Mercu je čestitao.
Na prethodnim izborima SPD je osvojila 25,7 odsto glasova, tako da je on dobio mandat da formira vladu. Koaliciju je, posle 73 dana pregovaranja, dogovorio sa Zelenima i liberalnom FDP.
Koalicija semafor, tako nazvana prema partijskim bojama učesnica, od početka je mučno funkcionisala i često upadala u blokadu zbog svađa lidera tri stranke.
Zeleni su, uprkos učešću u nepopularnoj Šolcovoj vladi, izgubili relativno malo i pali na 11,6 odsto, sa 14,7 odsto iz 2021.
Sa druge strane, FDP bivšeg ministra finansija Kristijana Lindnera (Christian) je platila danak obaranju vlade – jer upravo su liberali početkom novembra istupili iz vlade i izazvali izbore sedam meseci pre roka.
FDP je osvojila samo 4,3 odsto glasova i izleće iz Bundestaga jer nije preskočila prag od pet odsto. Pre tri i po godine je osvojila 11,4 odsto glasova.
Za dlaku ispod cenzusa na svojim prvim nacionalnim izborima ostao je i Pokret Sara Vagenkneht (BSW), sa 4,972 odsto glasova.
Levica je, pak, posle meseci tavorenja ispod pet odsto u anketama poslednjih nedelja snažno napredovala i skoro je duplirala rezultat prethodnih izbora, na 8,8 odsto glasova.
Inače, AfD i Levica, dve stranke na suprotnim pozicijama političkog spektra, najbolje su prošle među mladim biračima.
Istraživačka grupacija Valen (Wahlen) je u nedelju uveče saopštili da je Levica osvojila 24 odsto svih glasova birača do 30 godina starosti.
Sledi AfD sa 21 odsto, CDU/CSU je treća sa tek 13 odsto, dok su SPD i Zeleni osvojili po 12 odsto glasova mladih.
Skoro identičan rezultat saopštio je institut Infratest dimap.
