Dok Evropa raspravlja o slanju trupa u Ukrajinu, još jedna fronta je u igri – Kosovo.
Uz hiljade pripadnika evropskih mirovnih snaga u toj zemlji, može li usmeravanje pažnje i resursa na istoku učiniti Kosovo ranjivijim?
NATO uverava da toga neće biti. Zvaničnik tog saveza kazao je za Radio Slobodna Evropa da je “NATO već dugo posvećen sigurnosti i stabilnosti zapadnog Balkana” i da će tome nastaviti doprinositi, a to uključuje i druge obaveze koje može preuzeti.
Mirovna misija NATO-a na Kosovu, poznata kao KFOR, raspoređena je u toj zemlji nakon završetka rata 1999. godine. Trenutno ima više od 4.600 vojnika, većinom evropskih.
Takođe, u Bosni i Hercegovini decenijama postoji mirovna misija koju čine evropske snage. Sa 1.100 vojnika i 3.500 pripadnika rezervnih snaga, EUFOR pruža podršku institucijama te zemlje u očuvanju mira od 2004. godine, kada je zamijenio snage NATO-a.
Šef NATO-a Mark Rute boravio je u martu u BiH i na Kosovu, a obraćajući se novinarima u Prištini rekao je da je predanost NATO-a regiji i danas snažna.
Kazao je da bi eventualno slanje evropskih trupa u Ukrajinu moglo uticati na preispitivanje strane vojne prisutnosti na Balkanu, ali nije naveo kako i kada.
“Još je prerano [razgovarati], jer prvo se mora postići sporazum za mir u Ukrajini ili prekid vatre pre nego što ga možete početi održavati”, rekao je Rute.
Velika Britanija i Francuska predvode napore za okupljanje vojnih snaga koje bi, u slučaju prekida vatre, bile raspoređene u Ukrajini.
To se dešava nakon što je američki predsednik Donald Trump pokrenuo razgovore o mirovnom sporazumu između Rusije i Ukrajine, tri godine od početka ruske invazije.
“Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska zajedno planiraju sigurnosne garancije za Ukrajinu. Blisko surađujemo s partnerskim zemljama i pokušavamo stvoriti koaliciju voljnih iz Evrope i šire”, rekao je britanski ministar odbrane Džon Hili.
Nakon sastanka evropskih lidera, koji je održan 27. marta u Parizu, francuski predsednik Emanuel Makron potvrdio je da postoji saglasnost da budu ispitana konkretna pravna pitanja u vezi s bilo kojim evropskim sigurnosnim snagama za Ukrajinu te da će biti reči za tri sedmice.
Britanski premijer Keir Starmer rekao je da misija ne bi bila moguća bez pomoći Sjedinjenih Američkih Država (SAD), ali da su SAD bile hladne prema ideji bilo kakve vojne uloge u Ukrajini.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov poručio je da bi prisutnost NATO-a u Ukrajini bila neprihvatljiva za Rusiju.
Neki analitičari, poput Tima Lesa, iz Centra za geopolitiku Sveučilišta u Kembridžu, ne očekuju da će misija biti formirana upravo zbog ovih primedbi.
Umesto toga, Les očekuje da će Evropa ojačati države koje su najviše zabrinute zbog ruske pretnje, poput Baltika, Poljske, Rumunjske ili Moldavije.
“I, ukoliko uzmete u obzir da je Balkan na prvoj liniji da se suoči s Rusijom, onda mislim da ćemo videti veću militarizaciju, posebno Kosova i BiH. Ali, ako se dogodi prvi scenario, to bi zahtevalo neku vrstu preraspodele resursa dalje od Balkana, prema tim drugim zemljama.”
“U tom slučaju, Srbiji bi bila poslana jasna poruka da neće biti protivljenja, ukoliko bude gurala svoje političke ciljeve”, rekao je Les za program Expose Radija Slobodna Evropa .
Ovo mišljenje deli i Hikmet Karčić, naučni suradnik na Univerzitetu Sarajevu i autor knjige “Muči, ponizi, ubij: Unutar bosansko-srpskog logorskog sistema“.
“Preusmeravanje pažnje moglo bi stvoriti rupe u sigurnosti. Svako nasilje koje se dogodi u regiji ima potencijal proširiti se iz jedne zemlje u drugu – u BiH, Kosovo, Crnu Goru, Srbiju, Severnu Makedoniju. To smo videli u prošlosti. Ali posljednjih godina to je bilo u fokusu Zapada, NATO-a, koji je zaštitio regiju”, kaže Karačić.
“Na Kosovu je, primerice, prisutnost stranih trupa glavni razlog zašto ga Srbija nije pokušala, osim pre gotovo dve godine u Banjskoj, fizički napasti”, kaže Karčić.
Jeta Lošaj, istraživačica u Kosovskom centru za sigurnosne studije, očekuje da će balkanska regija ostati na evropskom radaru.
To, po njenim rečima, dokazuje i poseta šefa NATO-a Kosovu, a prethodno i BiH.
“Još ne znamo hoće li [evropske] snage biti raspoređene u Ukrajini. Ali ako takva odluka bude donesena, bilo bi očekivano da Evropa omogući svoje vojne snage. Takođe, videli smo plan izdvajanja 800 milijardi eura za odbranu. Mislim da bi u to bilo uključeno i Kosovo”, kaže Lošaj.
Lošaj predlaže da kosovske institucije ostanu u bliskoj komunikaciji s međunarodnim saveznicima – bilo s NATO-om u celini, bilo s njegovim članicama.
Posebno ceni nedavnu inicijativu vojne saradnje između Kosova, Albanije i Hrvatske.
“To šalje poruku da je Kosovo spremno pronaći načine, ne samo za jačanje svojih kapaciteta, već i za promišljanje trenutne geopolitičke situacije”, kaže Lošaj.
Kosovski premijer Aljbin Kurti, koji očekuje novi mandat u vlasti, obećao je više od milijardu eura u budžetu za sigurnosne snage i ponovio da će Kosovo izgraditi vlastitu firmu municije i vojnih bespilotnih letelica.
Les, sa Univerziteta u Kembridžu, veruje da Kosovo mora poduzeti dva ključna koraka kako bi zadržalo pažnju svojih saveznika.
“Jedan je aktivno lobirati na Zapadu, promičući ideju da joj je Srbija pretnja i da mora biti obuzdana. Drugi je ulaganje u svoju sigurnost, izgradnju svoje vojske, izgradnju zaliha oružja i tako dalje – u slučaju da se direktno mora suprotstaviti Srbiji, bez spoljne pomoći”, kaže Les.
Karčić se slaže da će koordinirane diplomatske i vojne strategije biti presudne u balansiranju simultanih sigurnosnih izazova.
Prema njegovim rečima, Zapad bi trebao pomoći Kosovu da ojača svoje vojne i sigurnosne kapacitete, uključujući povećanje kibernetičke sigurnosti, kako bi se moglo zaštititi od potencijalnih prijetnji.
Za BiH smatra da je treba poticati da prevlada unutrašnje političke podele i preduzme korake za jačanje svojih institucija i sigurnosnih kapaciteta.
Karčić, takođe, smatra da bi Rusija popunila svaki eventualni vakuum koji bi ostavio Zapad.
“Rusija bi, zajedno sa svojim pristašama u Srbiji i Crnoj Gori, u konačnici pokušala sprečiti širenje NATO-a na ovom području, kao i njegovu integraciju u EU. Takođe bi nastojala destabilizirati države NATO-a na Balkanu, poput Crne Gore. Videli smo te napore prethodnih godina, posebno s Crnom Gorom i Severnom Makedonijom”, kaže on.
“S obzirom na to da američka administracija signalizira manju uključenost u evropska pitanja, Kremlj bi mogao osećati manji pritisak za svoje akcije, bilo u Ukrajini ili na Balkanu”, kaže profesor Les.
“Inauguracija Donalda Trumpa 20. januara bila je svojevrsna bomba koja je eksplodirala u međunarodnim odnosima. Gotovo svuda gde pogledate, vidite nekakav Trumpov uticaj”, rekao je.
Analitičari tvrde da su u neizvesnom ambijentu jasni izazov za Kosovo i zapadni Balkan – ostati na radaru ili rizikovati ostanak izvan geopolitičke igre.
No, to zahteva pažljivu ravnotežu između domaćih i međunarodnih interesa – nešto što nikad nije lako posebno u regiji kao što je Balkan.
