Naglasio je da je Srpska pravoslavna crkva jedan od stubova opstanka srpskog naroda na Kosovu, kao i svedok stradanja i patnje, ali i duhovni oslonac.
„To dobro znaju ekstremni krugovi u Prištini koji se dele u dve grupe, jedni koji pokušavaju da albanizuju naše svetinje, i drugi koji bi da ih unište“, dodao je Elek.
On je osudio napad na crkve, ali je ujedno i pozvao međunarodne predstavnike da „najhitnije reaguju“.
„Ovaj sramni i vandalski čin dolazi svega nekoliko dana nakon što se u albanskim medijima prezentovala laž o tome kome pripadaju srpski manastiri na ovim prostorima. Multietnički i multikonfesionalni život koji su promovisali nestaje pred njihovim očima pred nasrtajima ekstremista, a oni ćute. Njihova je obaveza i odgovornost da podignu glas i jasno osude ove napade, a ne da ćute, jer se njihovo ćutanje tumači kao odobrenje“, zaključuje se u saopštenju dostavljenom medijima.
Kancelarija za KiM: Za ovakve napade počinioci ne odgovaraju
Nakon što su nepoznati počinioci sa maskama na licima, uklonili zastave Srpske pravoslavne crkve sa zvonika i gorionika u dvorištu crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Orahovcu oglasila se i Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
„Još jedan u nizu incidenata i napada na objekte i imovinu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji pokazuje jasno etničku i versku netrpeljivost počinilaca, koji su bez sumnje inspirisani svakodnevnom antistpskom retorikom i potezima vlasti iz Prištine“, navedeno je u saopštenju.
Iz Kancelarije za KiM su naglasili da u gradu koji je nasilno etnički očišćen od Srba, jasno je da neko želi da protera i onespokoji malobrojne Srbe koji su tu nastavili da žive u veoma teškim uslovima i kojima Crkva predstavlja važno mesto sabiranja.
„Umesto izgradnje verske i međunacionalne tolerancije, svedočimo učestalim napadima i provokacijama na račun srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve, a za ovakve napade po pravilu počinioci nikada ne odgovaraju“, dodaje se.
Prema njihovim rečima, „politika skrnavljenja, uništavanja, paljenja svega srpskog i dalje je živa u Prištini i svedoči o nemogućim uslovima za život Srba na Kosovu i Metohiji“
