Novi rekordni iznos globalnih vojnih izdataka u protekloj godini dostigao je oko 2,7 milijardi američkih dolara. To je porast od 9,4 procenta u odnosu na 2023. Već deset godina vojni izdaci na međunarodnom nivou neprestano rastu. Ali nikada ranije od kraja Hladnog rata nisu zabeležili takav snažan porast u roku od jedne godine, piše Dojče vele (DW).
Više od 100 zemalja potrošilo je više na vojsku nego prethodne godine, kako se navodi u najnovijem izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira SIPRI. Posebno značajan bio je porast u Evropi i na Bliskom istoku – kao posledica ratova u Ukrajini i Pojasu Gaze.
Nemačka se popela na 4. mesto svetske rang liste
Nemačka je značajno doprinela razvoju u Evropi: 2024. godine vojni izdaci Nemačke povećani su treću godinu zaredom. Prema navodima SIPRI-ja, iznosili su 88,5 milijardi američkih dolara, što je 28 procenata više nego prethodne godine.
Tako je Nemačka sada na četvrtom mestu liste zemalja sa najvišim vojnim izdacima – iza SAD-a, Kine i Rusije. Godine 2023. Nemačka je još bila na sedmom mjestu.
„Po prvi put od ujedinjenja, Nemačka je država sa najvišim vojnim izdacima u Zapadnoj Evropi”, naglašava istraživač SIPRI-ja Lorenco Skaracato. To se može pripisati specijalnom fondu od 100 milijardi evra za Bundesver, koji je odobren 2022. godine. Tim novcem Nemačka bolje oprema svoju nedovoljno opremljenu vojsku.
I to, prema SIPRI-ju, nije kraj: „Najnovije političke odluke u Nemačkoj i mnogim drugim evropskim zemljama ukazuju na to da je Evropa ušla u fazu visokih i rastućih vojnih izdataka, koja će se verovatno nastaviti u doglednoj budućnosti“.
Veći budžeti za odbranu širom Evrope
I mnoge druge evropske zemlje znatno su povećale svoje vojne rashode 2024. godine: Poljska je potrošila 31 odsto više nego prethodne godine i sada ulaže 4,2 procenta svog bruto domaćeg proizvoda u odbranu. To je najviša vrednost među svim evropskim članicama NATO-a. Švedska je 2024. godine, u godini pristupanja NATO-u, investirala 34 procenta više nego prethodne godine i potrošila 12 milijardi američkih dolara za odbranu.
Prije svega je rat u Ukrajini, koji sada traje već tri godine, dodatno povećao izdatke za odbranu u Evropi. Pored troškova za sopstvene vojske, mnogo novca otišlo je i na vojnu pomoć Ukrajini – ukupno 60 milijardi američkih dolara. Iako je najveći deo toga došao iz SAD-a, evropske zemlje su takođe pružile pomoć – pre svega Nemačka sa 7,7 milijardi američkih dolara.
Sama Ukrajina je imala ubedljivo najveće vojne izdatke na svetu: oni su u 2024. godini iznosili 34 procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP). Poređenja radi: u Nemačkoj su prošle godine iznosili nešto manje od dva procenta.
„Svi poreski prihodi Ukrajine su u potpunosti bili upotrebljeni za vojne izdatke u 2024. godini, dok su svi nevojni socio-ekonomski rashodi finansirani stranom pomoći“, navodi se u izvještaju.
Agresor Rusija je prošle godine uložila 149 milijardi dolara u svoje oružane snage, što je porast od 38 odsto u odnosu na 2023. godinu.
Nijedna zemlja ne troši više na vojsku od SAD-a
SAD ostaju zemlja sa ubedljivo najvećim vojnim izdacima, koji su 2024. godine dodatno povećani: uložile su ukupno 997 milijardi američkih dolara u svoje oružane snage.
„Značajan deo američkog budžeta za 2024. godinu bio je namenjen modernizaciji američkih vojnih sposobnosti i američkog nuklearnog arsenala, kako bi se zadržala strateška prednost u odnosu na Rusiju i Kinu”, navodi se u analizi SIPRI-ja.
SAD raspolažu sa više od 5.000 nuklearnih bojevih glava i ulažu velika sredstva u postepenu modernizaciju svog arsenala.
I Kina je nastavila svoj kurs modernizacije vojske u svim oblastima do 2035. godine – sa budžetom od 314 milijardi dolara u 2024. godini. Poboljšani vojni kapaciteti uključuju, prema SIPRI-ju, „nove nevidljive borbene avione, bespilotne letjelice (UAV) i bespilotna podvodna vozila”. Takođe, Kina je 2024. godine ubrzano dalje proširivala svoj nuklearni arsenal.
Opasnost od trke u naoružanju u Aziji
I druge zemlje u regionu se naoružavaju. Na primer, Japan, čiji su vojni izdaci u 2024. godini porasli za 21 odsto na 55,3 milijarde dolara.
„Velike kompanije za proizvodnju oružja u azijsko-pacifičkom regionu sve više investiraju u napredne vojne sposobnosti”, ističe Nan Tijan, direktor SIPRI programa za vojne rashode i proizvodnju oružja.
S obzirom na rastuće tenzije, postoji rizik „da će ove investicije gurnuti region u opasnu spiralu trke u naoružanju”. Posebno se masovno naoružavanje Kine i Sjeverne Koreje doživljava kao prijetnja od strane drugih zemalja u regionu.
Snažan porast u Izraelu
Na Bliskom istoku se ističe Izrael, koji je 2024. godine povećao vojnu potrošnju za 65 odsto – na 46,5 milijardi dolara. Razlog za to je bila eskalacija sukoba sa Hezbolahom, kao i rat u Pojasu Gaze koji još uvek traje. Takođe je i Liban, u tom kontekstu, ponovo značajno povećao izdvajanja za odbranu. Zbog političke i ekonomske nestabilnosti u zemlji, to nije bio slučaj prethodnih godina.
