Za Srbiju i Kosovo je i dalje ključan dijalog o normalizaciji odnosa, koji je i deo pristupnih pregovora za obe države, navodi se u dokumentu kojim su obuhvaćene države Zapadnog Balkana, prenosi RSE.
Srbija i dalje zaostaje kada je reč o usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU jer nije uvela sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu. Još je ukazano i na sve veću polarizaciju u toj zemlji usled talasa masovnih protesta koji traju već godinu dana.
Bosna i Hercegovina (BiH), kako se ocenjuje, zaostaje u reformama usled „političkih tenzija“, kao i problema sa usvajanjem neustavnih zakona u bh entitetu Republika Srpska.
Inače, koalicija na državnom nivou u toj zemlji se raspala još u januaru, kada poslanici stranke bivšeg predsednika entiteta Republika Srpska Milorada Dodika nisu glasali za dva reformska zakona koji su trebalo da zemlju približe EU.
U Srbiji i Bosni i Hercegovini, kako se navodi u izveštaju, postoje različiti rizici „zarobljavanja države“ u kontekstu borbe protiv korupcije.
„Korupcija i dalje predstavlja značajan izazov koji zemlje u procesu proširenja moraju prioritetno da reše“, navodi se u nacrtu.
U izveštaju se navodi i generalna ocena za sve države kandidate da „proces proširenja sada ide brže nego u poslednjih 15 godina“.
‘Spor tempo sprovođenja reformi’ u Srbiji
Srbija je otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.
Evropska komisija je ocenila da su vlasti u Srbiji „nastavile da proglašavaju članstvo u EU svojim strateškim ciljem, ali je stvarni tempo sprovođenja reformi značajno usporen“.
EU ukazuje da „Srbija treba da sprovede kredibilne reforme u svim oblastima“, a posebno na polju usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
„Srbija takođe treba da preuzme mnogo veću odgovornost za proaktivnu i objektivniju komunikaciju o procesu pristupanja Srbije EU i treba da izbegava anti-EU retoriku“, precizira se.
Iz EU je u više navrata do sada poručeno da se očekuje veći stepen usklađivanja Srbije sa spoljnom politikom Unije, uključujući sankcije protiv Rusije.
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi (uz Tursku i Belorusije) koja se nije priključila sankcijama Evropske unije protiv Ruske Federacije, nakon što je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu 2022. godine.
„Stopa usklađenosti Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostaje niska“, kaže se i dodaje da Srbija treba značajno da poboljša stopu usklađenosti kako bi napredovala na svom putu ka EU.
U nacrtu se navodi i da za EU predstavlja bezbednosni rizik to što državljani Rusije u Srbiji ubrzano stiču pravo „na putovanje bez viza u EU“ dodeljivanjem srpskog državljanstva.
Nacrt ukazuje na to i da je došlo do produbljivanja „polarizacije u srpskom društvu“ usled „masovnih studentskih i građanskih protesta koji se održavaju širom Srbije od novembra 2024. godine“.
„(To) odražava razočaranje građana zbog korupcije i uočeni nedostatak odgovornosti i transparentnosti, zajedno sa slučajevima prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata i pritiska na civilno društvo“, naznačeno je.
U Srbiji godinu dana traju masovni antivladini protesti na kojima se traži odgovornost vlasti za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je poginulo 16 ljudi.
Apostrofira se i to da se u Srbiji, tokom demonstracija, primenjuju hapšenja i druge prisilne mere koje „imaju zastrašujući efekat na civilno društvo“.
To je, kako se ističe, pogoršano „verbalnim napadima i kampanjama blaćenja, uključujući i one od strane visokih zvaničnika“.
Kada je reč o nezavisnosti pravosuđa, u doukumentu se navodi da su u određenoj meri „neprimerni uticaj (vlasti) i pokušaji ograničavanja nezavisnosti pravosuđa potkopali vladavinu prava i demokratiju u Srbiji“.Srbija je, pored Turske i Gruzije, jedna od zemalja u kojima je došlo do pogoršanja „slobode udruživanja, okupljanja i izražavanja“.
Kada je reč o dijalogu Srbije i Kosova, podvlači se i da se očekuje da i Srbija i Kosovo ispune sve svoje obaveze koje proizilaze iz sporazuma.
Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine, ali ga zvanični Beograd ne priznaje. Dve strane od 2011. godine posredstvom EU vode razgovore o normalizaciji odnosa:
„I za Kosovo i za Srbiju, napredak na njihovom putu ka EU i dalje zavisi od značajnog napretka u normalizaciji njihovih odnosa.. U odsustvu konstruktivnog angažovanja, obe strane rizikuju da propuste velike prilike“.
Srbija je, kako se navodi, jedna od zemalja koja je iskoristila deo novca iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
‘Podele na političkoj sceni’ otežavaju napredak Kosova
Napredak Kosova otežan je podelama na domaćoj političkoj sceni i političkim zastojem nakon parlamentarnih izbora 9. februara, uprkos posvećenosti Kosova evropskom putu, uz visok nivo podrške javnosti, navodi se u nacrtu.
Kosovo, za razliku od drugih zemalja Zapadnog Balkana, nema status zemlje kandidata, iako je podnelo zahtev za članstvo u decembru 2022. godine.
U dokumentu se spominje da je Kosovo dobrovoljno uskladilo svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije, što signalizira jasnu posvećenost vrednostima EU.
Između ostalog, u nacrtu izveštaja se pominje da je Evropska komisija preduzela prve korake ka postepenom ukidanju kaznenih mera toj zemlji. Kosovo je kažnjeno merama EU leta 2023. godine jer je blok procenio da kosovske vlasti nisu učinile dovoljno da spreče nemire koji su izbili na severu, gde žive većinsko srpsko stanovništvo.
„Sledeći koraci će zavisiti od kontinuirane deeskalacije na severu. Komisija ima za cilj da ukine finansijske mere kada se izvrši uredan prelaz lokalne samouprave na severu, nakon održavanja izbora“.
Na lokalnim izborima održanim 12. oktobra, u četiri opštine sa većinskom srpskom populacijom na severu – Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku – pobedila je Srpska lista, najveća srpska stranka na Kosovu, koja uživa podršku zvaničnog Beograda.
Ovim opštinama upravljaju Albanci od 2022. godine, kada su srpski gradonačelnici podneli ostavke u kosovskim institucijama u znak protesta zbog nekoliko odluka koje je donela kosovska vlada.
Od Kosova se zahteva da se angažuje u pronalaženju dugoročnih rešenja kako bi sve zajednice imale pristup osnovnim javnim uslugama, u skladu sa obavezama iz dijaloga sa Srbijom koji je počeo 2011. godine.
Dijalog na visokom nivou između Srbije i Kosova poslednji put je održan u septembru 2023. godine, dok su se na tehničkom nivou strane sastale nekoliko puta, ali bez postizanja bilo kakvog dogovora.
