Prema njegovim rečima, Pariz insistira na tom stavu jer želi da Beograd otvori poglavlja za članstvo u EU, i nezadovoljan je što drugi blokiraju ovaj proces.
Prethodno su mediji na Kosovu, pozivajući se na izvore unutar EU, objavili da zemlje poput Francuske i Italije, uz podršku Španije, Mađarske i Slovačke, „nemaju volju za ukidanje sankcija“.
„Postoji i opšti argument da Brisel ne može dati ovaj ‘poklon’ (premijeru Kosova u tehničkom mandatu Aljbinu) Kurtiju prije izbora 28. decembra. Da li je ovaj argument opravdan ili ne, dovode u pitanje drugi, budući da je glavna opoziciona stranka (Demokratska partija Kosova) nedavno poslala pismo (šefici Evropske komisije Ursuli] fon der lajen, tražeći potpuno ukidanje (mera) odmah. Dakle, ne percipira se kao poklon Kurtiju od strane bilo koga, osim malog broja država EU-a“, kaže Jozwiak za RSE.
Portparolka Evropske unije rekla je za RSE da zvanični Brisel namerava da nastavi sa ukidanjem mera, koje je delimično započeto u maju ove godine.
Prema njenim rečima, EU je spremna da sarađuje s vlastima Kosova čim budu izabrane, a blok od Prištine očekuje „da se vrati na put potrebnih reformi povezanih s EU-om“.
Kaznene mere EU uvedene su u leto 2023. godine, zbog rasta tenzija u severnim opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom, a zvaničnici Kosova već neko vreme tvrdi da su uslovi za njihovo ukidanje ispunjeni.
Opisujući nastavak mera EU-a kao potpuni apsurd, Besar Đerđi (Gërgi) iz Grupe za pravne i političke studije (GLPS) kaže da je Kosovo izgubilo mnogo vremena ove godine zbog nedostatka novih institucija i da je moglo više raditi na ukidanju mera.
Đerđi vjeruje da je formiranje novih institucija preduslov za ukidanje mera, dok komunikacija s državama koje oklevaju „treba biti prioritet“.
„Nova vlada mora aktivno raditi s saveznicima, tokom ove godine nažalost nije bilo mnogo komunikacije, fokus je bio na stvaranju brojeva, što je dovelo do zastoja u spoljnoj politici Kosova. Dakle, ako govorimo o funkcionalnoj vladi, to je minimum koji je neophodan“, kaže on za RSE, spominjući i potrebu usvajanja sporazuma s EU-om, poput Plana rasta, čim to bude moguće.
U međuvremenu, prema analizi Instituta za napredne studije (GAP), kaznene mere a koštale su Kosovo oko 613,4 miliona evra u projektima koji su obustavljeni ili odloženi na neodređeno vreme.
Zbog isteka rokova, 7,1 milion evra je potpuno izgubljeno.
Najpogođeniji sektori uključuju zaštitu životne sredine (350 miliona evra), energetiku (114 miliona evra), digitalizaciju (oko 57 miliona evra) i kulturu (15 miliona evra).
Od ovih sredstava, oko 218 miliona evra bilo je namenjeno projektima u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II i IPA III), a oko 395 miliona evra za projekte u okviru Investicionog okvira Evropske unije za region Zapadnog Balkana (WBIF).
