Na Kosovu su u nedelju održani vanredni opšti izbori, drugi ove godine. Prema preliminarnim rezultatima Samoopredeljenje (LVV) Aljbina Kurtija ostvarilo je ubedljivu pobedu, sa oko 431.442 glasa ili 44,30%, što je gotovo 35.000 više nego na februarskim izborima. Preliminarno, LVV bi mogao da ima 56 poslaničkih mandata, u poređenju sa 48 iz februara, čime Kurti dobija znatno povoljniju poziciju za formiranje nove vlade, čak i bez oslanjanja na Srpsku listu.
Na drugom mestu je Demokratska partija Kosova (PDK) sa oko 21% glasova (183.826), dok je najveći pad zabeležio Demokratski savez Kosova (LDK) sa 13,57% glasova (118.772), što je pad od oko pet odsto u odnosu na februarske izbore. Lider LDK-a, Ljumir Abdidžiku, preuzeo je odgovornost za loš rezultat i najavio period unutrašnjeg preispitivanja, uz mogućnost ostavke na mesto predsednika stranke.
Alijansa za budućnost Kosova (AAK) prešla je izborni prag sa 5,68% glasova (49.675), dok je Srpska lista osvojila 4,78% glasova (41.823), što je za više od 3.000 glasova više nego na februarskim izborima, kako je izjavio njen lider Zlatan Elek.
Na izborima je učestvovalo ukupno 24 politička subjekta – 18 političkih partija, tri koalicije, dve građanske inicijative i jedan nezavisni kandidat, sa ukupno oko 1.180 kandidata za poslanike. Izlaznost je iznosila 44,99%, a glasovi iz dijaspore očekuju se oko 5. januara.
Izbori su održani 28. decembra kada se na Kosovu nalazi tradicionalno značajni broj sunarodnika koji žive u dijaspori.
„Dijaspora je svakako važan faktor, ali nije odlučujući“, ocenjuje Hodža za KoSSev.
Navodeći jedno od istraživanja, Hodža kaže da je prema istom, svega 15% birača juče bilo van Kosova, a glasali su u nekim od biračkih centara na samom Kosovu, što je oko 135.000 glasova.
„Čak i ako izuzmemo tu cifru, Samoopredeljenje je i dalje ubedljivo prva partija na izborima“, navodi.
Sa druge strane, LDK je zabeležila dramatičan pad u odnosu na izbore u februaru. Hodža ukazuje na to da je ovaj pad bio očekivan.
„Zato što – sve što su mogli da odigraju pogrešno od februara do sada, odigrali su pogrešno“, dodaje.
„Nisu se zalagali za opozicionu vladu, odnosno onu koja bi se sastavila od opozicionih stranaka sa jedne strane, niti su sa druge strane prihvatili poziv Samoopredeljenja da uđu u vladu sa njima. Bili su komotni u opoziciji, a kada se politička stranka ne zalaže za vršenje vlasti, već za komotnu opoziciju, logično je da glasači ne žele da na takav način gube glas.“
