Iz „Otadžbine“ navode da pravosudni sistem u Prištini primenjuje selektivan pristup kada su u pitanju optuženi srpske nacionalnosti. Dodaju da se protiv Srba vodi veći broj postupaka za ratne zločine koji, kako tvrde, počivaju na nedovoljno utemeljenim ili spornim optužnicama. Kao primer se pominje slučaj Milorada Đokovića iz sela Vitomirica kod Peći. Nakon višegodišnje borbe za povraćaj imovine, optužen je za ratne zločine i trenutno se nalazi u pritvoru.
Prema dostupnim podacima, više od 30 Srba trenutno se nalazi u kosovskim zatvorima ili čeka presudu u postupcima za ratne zločine. Istovremeno, institucionalna i pravna podrška Srbije tim osobama je ograničena, što dodatno otežava njihov položaj.
U kontekstu političkih odnosa, iz „Otadžbine“ saopštavaju da ovakva politika ima podršku većine albanskog biračkog tela. To se ogleda u izbornim rezultatima Pokreta Samoopredeljenje. Potezi vlasti u Prištini u vezi sa severom Kosova, carinama i registarskim tablicama doprineli su jačanju političke pozicije aktuelnog premijera.
Posebno se ističe problem povratka interno raseljenih Srba. U brojnim gradovima na Kosovu, uključujući Prištinu, Peć, Prizren, Gnjilane i Lipljan, povratak srpskog stanovništva gotovo da nije zabeležen. Strah od bezbednosnih i pravnih posledica dodatno utiče na demografsku sliku.
Kritike su upućene i vlastima u Beogradu. Pitanje povratka Srba i sistemske zaštite njihovih prava godinama nije bilo u fokusu državne politike. Izjave zvaničnika uglavnom su ostajale na nivou političkih poruka, bez konkretnih mera na terenu.
