Kako Koha saznaje, 164 delegata je glasalo protiv Abdidžikuove ostavke, dok je 136 glasalo za.
„Odluka je doneta tajnim glasanjem, na čemu sam zahvalan, kao i na kontinuiranoj podršci, ali i opoziciji u ovom procesu koji se nastavlja“, rekao je medijima nakon završetka procesa glasanja Abdidžiku.
Kako prenosi Radio Slobodna Evropa, on je nakon stranačke skupštine rekao da je DSK izglasala dve deklaracije: jednu za reorganizaciju stranke, a drugu o političkoj situaciju na Kosovu.
Što se tiče potonje tiče izjave, rekao je da DSK ostaje posvećena pokretanja diskusije sa celim političkim spektrom, kako bi se obezbedila stabilnost i budućnost Kosova, odnosno da je ta stranka zainteresovana za iznalaženja konsenzusa po pitanju izbora predsednika Kosova.
Abdidžiku je na početku partijske skupštine, koja je bila otvorena za javnost, ponudio svoju ostavku.
„Šta želite da uradite sa mnom kao predsednikom i budućnošću ove partije? Bilo koju odluku koju donesete poštovaću smireno“, rekao je on delegatima na početku sednice skupštine DSK.
Abdidžiku je tu skupštinu i sazvao nakon rezultata na vanrednim parlamentarnim izborima 28. decembra, na kojima je DSK osvojio 13,24 odsto glasova, što je drugi najgori rezultat ove stranke u posleratnom periodu.
„Rezultat koji nas je doveo ovde nije došao iz jedne greške, niti iz jedne noći, niti iz jedne odluke. Došao je postepeno, kao nagomilavanje, kao teret koji se svakog dana povećava dok jednog dana ne shvatiš da više ne možeš da ga nosiš“, rekao je Abdidžiku, a prenela agencija BEta.
Neki stranački funkcioneri zatražili su njegovu neopozivu ostavku, što je nakon loših izbornih rezultata postala ustaljena praksa u DSK.
Među njima je Hikmete Bajrami, koja je podnela neopozivu ostavku sa mesta potpredsednice partije i zatražila isto i od Abdidžikua, dok je član Predsedništva stranke i bivši premijer Avdulah Hoti najavio kandidaturu za predsednika.
Demokratski savez Kosova jedna je od najstarijih stranaka na Kosovu, koju je 1989. godine osnovao Ibrahim Rugova.
