Povodom najavljene primene Zakona o strancima ali i neizvesnosti oko opstanka srpskog Univerziteta u Severnoj Mitrovici, Trajković predlaže mitropolitu da sa vladikom Ilarionom, ali i igumanima manastira na Kosovu, što pre u konaku manastira Gračanica okupi predstavnike relevantnih političkih subjekata, građanske aktiviste, profesore, studente, lekare, viđene ljude, domaćine – “kako bi se dogovorili o hitnom zakazivanju crkveno-narodnog sabora na kome bi doneli važne odluke koje bi ohrabrile „ostatak“ naroda da, bez obzira na sve zle sile, i u najtežim uslovima ostane sabran i pokažemo mu da nije sam i da nije obezglavljen”.
Trajković u pismu navodi da se Srbi na Kosovu nalaze u izuzetno teškoj situaciji i da je, kako tvrdi, u pitanju „egzistencijalni opstanak naroda i Crkve“. „Vaše stado je u bunilu prevareno, razbijeno, обезглављено, ostavljeno, prepušteno agoniji i nestajanju. Vidite li da, osim retkih glasova, Srbija ćuti! Ćuti i vlast, ćuti i opozicija, ćuti srpska intelektualna elita! Nažalost, ćuti i Crkva!? Kao da se ova tragedija dešava nekom u dalekoj tuđini….! Čak i tada, bila bi grehota i sramota ćutati!“.
On ocenjuje da su srpske institucije, vlast i opozicija u Srbiji, ali i deo intelektualne elite, ostali bez jasne reakcije na aktuelne probleme sa kojima se suočava srpska zajednica.
„Zar ne vidite da nas je vlast u Beogradu prevarila, predala, izdala i dovela u bespuće? Zar ne vidite da se predsednik Srbije ruga našoj nesreći u kojoj nas je on uvukao!? Koja pamet upravlja nama i ko nas „predstavlja“ najbolje govori skorašnja Deklaracija tzv. Srpske liste kao odgovor na egzodus – Zakon o strancima, gašenja zdravstva i prosvete – koji se nadvio nad glavama nesrećnog naroda! Zar i to nije alarm da se radi o izdaji i da treba podići glas. Vidite li da će to konačno „oterati“ naš narod iz svoje postojbine, sa svojih vekovnih ognjišta!? Zar i to nije razlog da podignete glas i kao pastir stanete u zaštitu svoga stada!?“
Trajković je podsetio i na nedavnu reakciju dela akademske zajednice u Mitrovici.
„Fragmentarna reakcija i batrganje dela srpske akademske zajednice na Kosovu i Metohiji nakon dugog „spavanja“ i njihovi pokušaji u odbrani Univerziteta, govore koliko je potrebna kohezija i sabornost u delovanju…! Bez naše države, ostavljeni od vlasti, Crkva ostaje naša poslednja nada!“
“Vlast je digla ruke i prepustila narod „njegovoj“ sudbini. Nažalost, narod je ostavljen i od države i od vlasti! Zato u ovom trenutku Vi nosite veliku odgovornost i od nje ne možete pobeći. Ne tražimo od Vas da predvodite „divlje pleme“ koje želi da oružjem rešava svoju sudbinu, već da u duhu Hrista i istorijske uloge naše Crkve (kada je narodu najteže), saberete razbijeno stado, napaćeni narod koji je na izdisaju i kome treba ohrabrenje”.
U pismu se kritikuju potezi vlasti u Beogradu, ali i nedovoljno angažovanje crkvenih struktura, uz ocenu da su saopštenja Eparhije poslednjih dana više nalik političkim analizama nego smernicama za narod.
“Posle svega što je „veliki vođa“ predao, a Vi ste ćutali, došli su i po zdravstvo i prosvetu. I dalje ćutite, saopštavate „analize“!? A kad uskoro dođu po „Vas“, plašim se da nikoga neće biti „ni glas da podigne“!Nastavite li da i dalje ćutite, ponećete istorijsku odgovornost!”
“Poslednji je trenutak da izađete iz komfora i preuzmete odgovornost i podnesete žrtvu, kao što su to kroz istoriju uvek činila naše vladike, patrijarh Pavle, naša Crkva, kao što to ovih dana čini Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit Joanikije”, navodi Trajković u pismu.
Trajković predlaže da se u manastiru Gračanica organizuje sastanak predstavnika crkve, političkih aktera, građanskih aktivista, univerzitetskih profesora, studenata i drugih društvenih aktera, kako bi se dogovorilo hitno održavanje crkveno-narodnog sabora.
Prema njegovim rečima, cilj takvog okupljanja bio bi da se donesu odluke koje bi, kako navodi, ohrabrile srpski narod na Kosovu da “opstane u teškim uslovima”.
