Problemi tokom izbornih procesa proteklih godina ne mogu se rešiti ni ove godine, ukoliko Kosovo ponovo ode na parlamentarne izbore u narednim nedeljama, treći put u nešto više od godinu dana.
Poslanici Skupštine Kosova imaju rok do 28. aprila da izaberu novog predsednika – u suprotnom, novi vanredni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana.
Brojanje glasova za kandidate za poslanike, glasanje van Kosova, te angažovanje i obuka osoblja koje se bavi sprovođenjem izbora, samo su neki od problema koje je identifikovala Centralna izborna komisija (CIK), a koji su pratili prethodna dva ciklusa opštih izbora (održanih 9. februara i 28. decembra 2025), kao i dva kruga lokalnih izbora (12. oktobra i 9. novembra 2025).
Kako bi se ovi problemi rešili, CIK preporučuje izmene Zakona o opštim izborima i izbornih pravila. Održavanje eventualnih vanrednih izbora ove godine, između 31. maja i 7. juna, onemogućilo bi takve promene.
Nema vremena za promene
Aljban Krasnići, član CIK-a iz redova vladajućeg Samoopredeljenja, kaže da zakonske izmene zahtevaju vreme kako bi se testirale i primenile bez ugrožavanja integriteta izbornog procesa. Prema njegovim rečima, nemogućnost da se otklone nedostaci iz prethodnih izbornih procesa, nosi rizik njihovog ponavljanja.
„U takvim okolnostima, fokus CIK-a se neizbežno pomera sa dugoročnih reformi na hitno upravljanje neophodnim aktivnostima. To znači da se mnogi problemi iz prethodnih izbora mogu ponoviti, jer nedostatak vremena ograničava mogućnost suštinskih promena i njihove primene“, rekao je Krasnići za Radio Slobodna Evropa (RSE).
I predstavnik Demokratske partije Kosova (DPK) u CIK-u Iljir Gaši iznosi isti stav.
„Brzi izbori ne dozvoljavaju intervencije ili vidljivo unapređenje nedostataka koji su pratili prethodne izbore“, navodi on za RSE.
Eugen Cakoli iz nevladinog Demokratskog instituta Kosova, ocenjuje da je nerealno očekivati suštinsko rešavanje problema ukoliko se ponovo ide na izbore u kratkom roku.
Cakoli smatra da izmene izbornog zakonodavstva „zahtevaju vreme i političku stabilnost“, kao i da međunarodne prakse sugerišu da se one sprovode najmanje šest do 12 meseci pre izbornog procesa.
„Ono što se može uraditi u ovako kratkom roku više se odnosi na upravljanje procesom. Na primer, pažljiviji izbor izbornog osoblja, podizanje standarda obuke i izbegavanje ponavljanja problema koje je izazvalo isto osoblje“, kaže on za RSE.
Cakoli dodaje i da je potreban ozbiljan angažman kada su u pitanju izborne reforme: „U suprotnom, rizikujemo da isti model stalno proizvodi iste probleme, dok poverenje u proces postepeno slabi“.
Koje su izmene potrebne?
Izmena Zakona o izborima iz 2023. godine, pored ostalog, omogućila je biračima da glasaju za do deset kandidata za poslanike. Među preporukama CIK-a je povratak na raniju praksu, odnosno mogućnost glasanja za najviše pet kandidata.
Krasnići kaže da je iskustvo pokazalo da glasanje za veći broj kandidata usporava proces i povećava rizik od manipulacija i tehničkih grešaka tokom brojanja.
„Pored toga, izbor deset kandidata stvara nepotrebno opterećenje za birače, otežava donošenje odluke i slabi pravi cilj demokratizacije glasanja. Pojednostavljenje procesa bi obezbedilo veću tačnost, brzinu i transparentnost“, ocenjuje on.
Cakoli, pak, navodi da su izmene u poslednje tri godine otvorile više prostora za greške na prošlogodišnjim izborima.
„Ključni problem bio je način brojanja preferencijalnih glasova. Bilo je više od 240.000 izmena tokom ponovnog brojanja glasova. To pokazuje da problem leži u samom modelu, a ne samo u primeni“, kaže on.
Izmenama iz 2023. prvi put je omogućeno fizičko glasanje u ambasadama i konzulatima za građane koji žive van Kosova.
Krasnići smatra da je potrebno pojednostaviti proceduru registracije i glasanja u inostranstvu, kao i povećati broj biračkih mesta. To bi, prema njemu, olakšalo učešće dijaspore i smanjilo troškove.
S druge strane, Gaši smatra da bi zakon trebao da predvidi veću upotrebu tehnologije, „posebno skeniranje i optičko očitavanje glasačkih listića“.
Koje greške su se desile na prethodnim izborima?
Krasnići navodi da je manipulacija glasovima kandidata za poslanike bila jedan od glavnih problema na izborima 28. decembra prošle godine.
Ponovno brojanje glasova je najpre sprovedeno u nekoliko opština, a zatim prošireno na sve.
On ističe da je zabrinjavajuće što posmatrači i timovi za brojanje nisu prijavljivali nepravilnosti, dok su odstupanja u rezultatima, koja su izazvala dodatne troškove i kašnjenja u potvrđivanju rezultata, potvrđena tek nakon ponovnog brojanja.
„Za CIK je to jasna lekcija da dobra administrativna organizacija nije dovoljna bez tačnog brojanja. Zato je naš prioritet sada preduzimanje strogih preventivnih mera koje će zaštititi volju građana i eliminisati mogućnost manipulacija u budućnosti“, kaže Krasnići.
Na lokalnim izborima, problem je bio i to što je mnogo birača, koji nisu ispunjavali zakonske kriterijume, glasalo uz asistenciju, kao i kašnjenje u dostavi glasačkih paketa biračima u inostranstvu u drugom krugu izbora za gradonačelnike.
Gaši ocenjuje da su ozbiljni izazovi bili i „pokušaji vlasti da utiču na odlučivanje, kao i pokušaji glasanja van zakonskog okvira“.
Takođe navodi probleme kao što su glasanje za deset kandidata, nedostatak optičkog skeniranja listića, glasanje uz asistenciju, regrutovanje osoblja, kao i neadekvatno upravljanje izbornim operacijama.
Prema Cakoliju, problemi koji su pratili poslednje izbore nisu novi, ali su ovog puta „mnogo jasnije izašli na površinu“.
CIK pred vanrednim izborima
Članovi CIK-a smatraju da je organizacija izbora ustavna obaveza, ali i veliki izazov.
Krasnići upozorava da sprovođenje stotina operativnih aktivnosti, planiranje i nabavka materijala u kratkom roku nose rizike i otežavaju efikasno upravljanje procesom.
On navodi probleme kao što su neuništeni materijali iz prethodnih procesa, digitalizacija usluga, logistika, kao i regrutovanje i obuka osoblja.
„U takvim okolnostima, organizacija izbora ostaje ozbiljan izazov. Kako sa tehničko-administrativnog aspekta, tako i u pogledu ljudskih kapaciteta. To treba ozbiljno uzeti u obzir pre bilo kakve političke ili institucionalne odluke“, rekao je Krasnići.
Za Gašija, dodatni problem je i nepotpun sastav CIK-a, odnosno nedostatak još jednog člana iz opozicije.
Nakon što je predsednici Kosova Vjosi Osmani istekao mandat, pitanje imenovanja desetog člana CIK-a u nadležnosti je vršiteljke dužnosti predsednice Aljbulene Hadžiju.
