Pokret Samoopredeljenje (LVV) ponudio je dvema glavnim opozicionim partijama, Demokratskoj partiji (PDK) i Demokratskom savezu Kosova (LDK) – da predlože tri kandidata za predsednika i obećao da će obezbediti potpise za formalizaciju kandidatura, kao i da će glasati za jednog od predloženih kandidata. Ponuda je objavljena u subotu, tri dana pre isteka ustavnog roka za izbor predsednika.
PDK je odbila ponudu, dok je LDK uslovila predlaganje kandidata, pominjući kao konkretno ime Vjosu Osmani, kojoj je ovog meseca istekao petogodišnji mandat predsednice.
PDK je odbila subotnju ponudu da zajedno sa LDK predloži tri kandidature za predsednika. Bedri Hamza iz PDK je novi predlog premijera Kurtija nazvao manevrom i naglasio da je za PDK pitanje predsednika „zatvoreno“.
„Mi smo različite partije. PDK i LDK su zasebni subjekti. AAK je zasebna. Nju uopšte nije ni pozvao. Sa LDK postoje druge ponude, sa PDK smo razgovarali o predsedniku. Ovo nije pitanje zbrinjavanja pojedinca, već ozbiljno pitanje o kojem se moglo razgovarati za stolom dok smo bili zajedno, ali nije bilo ozbiljnosti od strane LVV-a, niti je ima sada“, rekao je Hamza u holu skupštine, pre vanredne sednice.
Predsednik LDK Ljumir Abdidžiku, u objavi upućenoj premijeru Albinu Kurtiju na Fejsbuku, pomenuo je mogućnost da LDK predloži bivšu predsednicu Osmani za tu funkciju, ukoliko Samoopredeljenje garantuje 66 glasova.
„Poštovani premijeru Kurti, pošto komuniciramo na daljinu, molim Vas da se opredelite da li želite politički dogovor sa LDK ili želite 90 glasova i sa PDK. Ako je ovo drugo i ne možete bez njih, onda vam ne možemo pomoći. Kada se dogovorite, razmotrićemo“, napisao je Abdidžiku.
„Ali, ako želite politički dogovor sa LDK, onda razgovarajte sa nama. Predsednika ćemo predložiti mi uz punu odgovornost. Možemo predložiti i Vjosu Osmani, ako nam garantujete 66 glasova za nju” – dodao je.
Nakon konstituisanja skupštine proizašle iz izbora 28. decembra, Kurti je održao odvojene sastanke sa predsednikom PDK Bedrijem Hamzom i predsednikom LDK Lumirom Abdidžikuom u vezi sa pronalaženjem konsenzualnog kandidata za predsednika.
Dogovor nije postignut do 5. marta, kada se smatralo da je poslednji dan za izbor predsednika, a LVV je predložio dva kandidata iz svojih redova: ministra spoljnih poslova Glauka Konjufcu i poslanicu Fatmiru Mulhadža-Kollčaku. Glasanje nije održano, jer prva dva kruga zahtevaju učešće najmanje 80 poslanika, a sednicu su bojkotovali PDK, LDK, Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Srpska lista (LS).
Sutradan je Osmani donela dekret o raspuštanju skupštine, ali su ga vlada i poslanici Samoopredeljenja osporili pred Ustavnim sudom, koji ga je potom stavio van snage i dao poslanicima rok da izaberu predsednika do utorka, kada se navršavaju tačno dva meseca od početka aktivnog mandata desete po redu skupštine.
Nakon odluke Ustavnog suda, Kurti je održao sastanke samo sa Abdidžikuom. Oni nisu rezultirali dogovorom o predsedniku i dogovoreno je da više neće biti sastanaka u cilju pronalaženja rešenja. Istog dana, na sednici Glavnog odbora, PDK je proglasila svoj doprinos pregovorima o predsedniku završenim.
U ranijim razgovorima, PDK je predložila da ova stranka da dva imena za predsednika, a da ih Samoopredeljenje podrži.
U procesu pregovora o predsedniku, AAK nije bila pozvana od strane premijera Kurtija. Ova partija već oko mesec dana predlaže da zajedno sa PDK i LDK ponude zajedničkog kandidata, ali ove stranke nisu odgovorile na poziv.
Ponudu LVV-a predsednik AAK Ramuš Haradinaj ocenio je kao podsmeh građanima, navodeći da predlog nije kredibilan.
Rok za izbor predsednika ističe sutra, 28. aprila. Ukoliko predsednik ne bude izabran, Skupština se automatski raspušta, a u takvoj situaciji Ustav predviđa da se vanredni izbori održe u roku od 45 dana. Prema tim rokovima, najkasniji datum kada bi građani Kosova izašli na izbore je 7. jun.
