Iako se pre samita u Berlinu digla „velika prašina“, deluje da se na sastanku lidera zapadnog Balkana ništa značajno nije dogodilo. I jedan i drugi predsednik, Aleksandar Vučić i Hašim Tači su se složili samo oko jedne stvari, da je susret bio „težak“.
Politikolog Stefan Filipović kaže za RTV Kim da se susret u Berlinu ne može oceniti ni pozitivno, ni negativno.
„Nije se desilo ništa značajno što bi moglo da izazove zadovoljstvo ili nezadovoljstvo. Ne mogu da budu dovoljno ni nezadovoljni, ni zadovoljni, jer taj samit u Berlinu nije doneo ništa novo, nikakav boljitak, samo se nadamo da neće biti negativnih posledica“, objašnjava Filipović.
Politički analitičar iz Prištine Aljbinot Maljoku kaže da je samit u Berlinu bio „korak koji je učinjen od strane dve sile Evropske unije, a koje pokušavaju da pripomognu regionu“.
„Pre nego što je počeo ovaj samit, rekao sam da je to samo jedan pokušaj Francuske i Nemačke da reše neke od problema Zapadnog Balkana, ali imam osećaj da kada su u pitanju zaršni odnosi, odnosno problemi koji bi mogli da se reše, bez uključenja SAD i Ruske Federacije, se ništa konkretno neće desiti“, kazao je Maljoku.
Po završetku samita, ističe Maljoku, nije bilo ni doze optimizma.
„Cilj Kosova je, kao što i stoji u platformi koja je usvojena pre tri meseca, priznavanje, odnosno stupanje u normalne diplomatske odnose. Sada, u ovoj fazi znamo da niko ne priča o statusu, već o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, a normalizacija bi za Kosovo značila priznavanje Kosova, stupanje u normalne diplomatske odnose i nastavak drugih priča“.
Filipović ističe da, gledano iz ugla Prištine, dijalog znači samo priznanje nezavisnosti Kosova.
„Dijalog iz ugla Prištine je priznanje nezavisnosti i suvereniteta, i dobijanje statusa međunarodno pravnog priznanja odnosno stolice u UN koja je DNK u nezavisnosti jedne države, što Priština sada nema. I na osnovu tog priznanja proisteći će neki drugi zahtevi koji su još nerealniji od ovog prvog, kao što je plaćanje ratne štete, stavljanje krivice Srbiji za sve što se dešavalo“, navodi Filipovć.
Politički analitičar Đorđe Vukadinović ističe da je potpuno jasno da od spektakularnih najava i očekivanja nije bilo ništa, međutim sastanak na neki način ima svojih prednosti.
„Značajno je to što su dve glavne i vodeće zemlje Evropske unije ozbiljno uzele stvar u svoje ruke i žele da je isteraju do kraja, ili bar privedu blizu kraja. To nije beznačajno, jer jednokratnih susreta, slikanja, mešanja ruku smo se svi mi nagledali proteklih godina. Ovo sada više ukazuje na proces, ne na jedan susret, na jedan jednokratni sastanak, nego na proces koji će Nemačka i Francuska nastojati da vode“, kazao je Vukadinović u telefonskoj izjavi za RTV Kim.
Drugi samit najavljen je početkom jula meseca u Francuskoj, Vukadinović kaže da je to ujedno i najvažnija stvar, s druge strane Maljoku i Filipović ne očekuju bitne pomake u pregovorma ni tada.
Proteklom Berlinskom skupu prisustvovali su lideri zemalja Zapadnog Balkana i Prištine zajedno sa premijerima Hrvatske i Slovenije i visokim predstavnikom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednikom Evropske komisije.
