Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht smatra da ni Srbi ni Albanci nisu spremni za kompromisno rešenje kosovskog pitanja.
“I jedno i drugo društvo i politička elita zaboravaljaju da bez dijaloga nema mogućnosti za razvoj društva“.
Liht smatra da bez dijaloga nema održivog razvoja, mira ni kompromisa.
“Imamo ozbiljan otpor da učimo od pamentih i to moramo da prevaziđemo. Dijalog nikako ne sme da ostane u vlasništvu političkih elita, mora da uključi oba društva da bismo imali ozbiljan iskorak”, rekla je predsednica Fonda za političku izuzetnost.
Ona je kazala da i Srbi i Albanci moraju da se ptrude da istorija zabeleži kompromis a ne samo sukobe.
Florijan Ćehaja, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije da ukoliko obe strane nisu spremne da stupe u finanu fazu dijaloga , smatra da bi status kvo ili odsustvo razgovora bilo u službi rata.
Kaže da je to video iz nedavnog razgovora sa radilanim grupama u Prištini, ali i u Beogradu.
Smatra da je EU u pravu kada kaže da se bezbednost i stabilnost mogu dobiti samo kroz dijalog ali istče da još uvek ne zna šta podrazumeva pravnoobavezujući sporazum. Taj odgovor, kako kaže, nije dobio ni od Federike Mogerini visoke predstavnice za evropsku politiku i stabilnost.
Zbog toga smatra da ni samoj EU nije jasno šta je pravnoobavezujući sporazum.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Ćehaja smatra da je on dostigao fazu kliničke smrti.
Milan Antonijević iz Komiteta za ljudska prava smatra da se u okviru unutrašnjeg dijaloga koji Srbija vodi o Kosovu otišlo korak dalje u pronalaženju rešenja.
„Govorilo se o ZSO, pravima manjina… Otvaranje unutrašnjeg dijaloga je veliki korak jer se etnička distanca između Srba i Albanaca na taj način smanjuje. Dolazi retorika unutrašnjeg dijaloga“, smatra Antonijević.
„Većina građana Srbije jeste za rešavanje odnosa sa Kosovom“, smatra Sonja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
„Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da građani žele da vide rešenje odnosa. Građani su rekli da pitanje našeg odnosa nije bezbednosno već političko i da se ne može rešavati bezbednosnim merama. Srbi nisu spremni da ratuju za Kosovo“, naglasila je Stojanović Gajić.
Takođe ističe da građani veruju da status kvo za kosovsko pitanje samo opterećuje Srbiju ekonomski, ali i da usporava na putu ka EU. Smatra da rešaanjem pitanja Kosova Srbi ne bi izgubili svoj nacionalni identitet.
„Građanima je stalo da se oslobode i krenu dalje a to se desilo nakon potpisivanje briselskog sporazuma“, kazala je Stojanović Gajić.
Samo 15 odsto stanovništva na severu Kosova podržava briselski proces, kaže izvršni direktor Aktiva Miodrag Milićević.
„Svi radimo na promociji dijaloga i normalizaciji odnosa, ali nažalost ne mogu da kažem da postoji podrška dijalogu“, kazao je Milićević.
Podsetio je da je pre 2013. godine bilo mnogo sukoba na severu, ne samo između Srba i Albanaca već i između Srba i predstavnika međunarodne zajednice. To je, prema njegovom mišljenju, jedan od razloga za nepoverenje u dijalog koji se vodi pod okriljem međunarodne zajednice.
Milićević smatra da je najneophodnije popraviti položaj srpske zajednice na Kosovu.
„Pre predloga bilo kog rešenja za Kosovo, bitno je raditi sa zajednicama i unutar zajednica. Na pravima srpske zajednice mora mnogo toga da se uradi. Ne mislim samo na zakon o jeziku već i na prava povratnika, bezbednosnu situaciju“.
Kaže da postoji potpuno odsustvo dijaloga na lokalnom i nacionalnom nivou.
Milićević je upozorio na strah srpskog stanovništva da će ostati bez posla i bezbednosti.
