Domaćin sastanka biće ministar Rasim Ljajić, a sastanku će prisustvovati potpredsednik Saveta ministara i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Makedonije Ljupčo Nikolovski.
Takođe, u Beograd će doputovati i šef Direktorata za multilateralnu i regionalnu ekonomsku saradnju Ministarstva ekonomije Crne Gore Goran Šćepanović.
Očekuje se da će se na sastanku zauzeti zajednički stav o najnovijoj odluci privremenih institucija u Prištini koje su počele da primenjuju zaštitnu carinu od 30 odsto na uvoz pojedinih vrsta voća i povrća i kukuruza.
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić rekao je ranije za Tanjug da vlasti u Prištini, uvođenjem nameta od 30 odsto na uvoz voća, povrća i kukuruza, nastavljaju sa praksom carinskih ili vancarinskih barijera kada im to odgovara.
Ljajić je podvukao da je kao odgovor na taj postupak, potrebno izvršiti pritisak na Evropsku komisiju i razmisliti o praktičnim merama prema kosovskim institucijama.
„Sa jedne strane treba da izvršimo pritisak pre svega na Evropsku komisiju koja bi morala da se oglasi i reaguje, jer je CEFTA sporazum ozbiljno ugrožen ovakvim potezima. Sa druge strane, da vidimo da li možemo neke praktične mere da preduzmemo prema kosovskim institucijama“, naveo je ministar.
On je istakao da se CEFTA sporazum ne može koristiti „kao švedski sto“.
„Ne možete da uzmete šta vam odgovara, a ako ne odgovara da uvodite ovakve vrste vancarinskih barijera“, kazao je Ljajić.
Stvaranje potpuno funkcionalnog regionalnog ekonomskog prostora, što je najvažniji cilj Berlinskog procesa i cilj koji poslovna zajednica regiona očekuje, i pored pomaka u proteklom periodu, i dalje nije na listi prioriteta svih vlada šest ekonomija Zapadnog Balkana.
Kako bi region postao konkuretniji na globalnoj investicionoj mapi i nastavio ekonomski rast u pravcu pristupanja Evropskoj uniji, pored volje privrednika neophodno je i snažnije političko razumevanje i delovanje u tom pravcu kako nadležnih u EU tako i u regionu.
Ovaj stav privrede potvrđuje i studija MMF-a i Svetske banke, koja pokazuje da bi, ukoliko mere regionalnih integracija budu uspostavljene, rast u regionu iznosio preko četiri odsto godišnje u periodu od 2018. do 2022. godine.
To bi, piše u studiji, rezultiralo većim nominalnim BDP-om za čak 15 do 17 milijardi evra na regionalnom nivou, sa tendencijom daljeg rasta nakon 2022. godine.
