Petrič, bivši visoki predstavnik u BiH, čija podrška ideji razgraničenja je izazvala brojna reagovanja, ističe da ne treba unapred odbijati nijedan predlog.
Petrič u intervjuu Tanjugu izražava čuđenje što niko ne vidi problem u razgraničenju Slovenije i Hrvatske, na primer, a osporava se sličan model rešenja u slučaju Kosova i Metohije.
„Podsetio bih da odluka o arbitraži sadrži da pojedina hrvatska sela u Sloveniji pređu u Hrvatsku. Puno kritikovani etnički princip ovde je prošao bez kritike“, naglašava Petrič i dodaje da, ako iz praktičnih razloga postoji potreba za korekcijom granica, i ako to donosi više bezbednosti i mira, onda to treba i učiniti.
Petrič za Tanjug podseća da je bio, „i ostao“, protiv vođenja politike u 21. veku na osnovu koncepta iz 19. veka, ali smatra da, ako postoji konsenzus i spremnost na kompromis, koji bi postigle dve strane, onda treba to rešenje da se sagleda, razmisli o njemu ozbiljno i da se unapred ne odbija.
„Mi iz EU stalno smo govorili zemljama regiona da treba da nađu same rešenje za svoje probleme, a da mi možemo samo da pomažemo u pronalaženju teških kompromisa, reči koja je do skoro bila strana u regionu. Sada je očigledno slučaj da postoji mogućnost za pronalaženjem kompromisa između Beograda i Prištine“, objasnio je on.
Petrič ukazuje da je važno da sada dva političara žele da preuzmu odgonornost, a to znači da moraju da preuzmu odgovornost kako za kompromis, tako i njegovu primenu.
On je podsetio da na Kosovu imamo situaciju koja nije rešena, da je Priština proglasila jednostrano nezavisnost, koja je priznata samo od dela međunarodne zajednice, čak ni od svih članica EU.
„To znači da imamo ogromnu nesigurnost. Znamo iz prošlosti da je tamo bilo incidenata. Zato sam mišljenja da, ako postoji solucija, koja mora biti dobro promišljena, a u koju bi bili uključeni svi akteri, kao i EU, da bi to bilo dobro“, rekao je Petrič.
Ističe da bi bilo dobro napraviti i mali regionalni plan za ekonomski razvoj, odnosno ekonomsku zonu, koja bi uključila pogranične regione između Kosova i Srbije.
Podsetio je da bi rešenje kosovskog pitanja znacilo veliki korak za Srbiju ka članstvu u EU, ali i za Kosovo, jer bi obe strane mogle da se posvete cilju učlanjenja u Uniju.
Kaže da je na Evropskom forumu u Alpbahu imao prilike da posmatra i razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i sa Hašimom Tačijem, i uverio se da je između njih tokom dugogogodišnjeg dijaloga došlo do spremnosti na kompromis u korist rešenja za građane.
