Pacoli je, u izjavi za Tanjug u Beču, gde je imao obraćanje u predstavništvu EU, kazao da ne treba biti podela na osnovu etničke pripadnosti, jezika, vere i svega drugog, već da moramo zajednički da živimo, i da se treba posvetiti privredi.
„Moramo da se potrudimo da pronađemo instrumente kako bi najbrže mogli da poboljšamo standard života građana“, objasnio je Pacoli.
Dodao je da treba raditi na osiguranju boljeg života, sigurnosti, boljem obrazovanju, jer, kako ističe, tu ima prostora za rad, a ne na granicama.
U obraćanju u Predstavništvu EU u Beču, Pacoli je, takođe, rekao da je njegovo lično mišljenje da ne treba deliti građane Kosova, već da im je neophodno ponuditi bolji život kroz jačanje ekonomije.
„Ne treba da delimo građane, već je neophodno da budemo bliži. Nadam se da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Kosova Hašim Tači to uvideti. Kosovo i Srbija žele da budu deo EU, a Evropa je multietnička, multikonfesionalna, ne deli naroda“, objasnio je on.
„Umesto da delimo ili razmenjujemo teritorije, dajte da se dogovorimo da na toj teritoriji uspostavimo slobodnu ekonomsku zonu. Time bi sigurno privukli investicije, i time poboljšali životni standard građana. Ljudi treba da razmišljaju o ekonomiji, boljem životu, jer kada je privreda u boljem stanju nestaju sve političke tenzije“, rekao je on.
Objasnio je da je njegova lična ideja da građani Srbije, kada žele da osnuju firmu na Kosovu, moraju biti tretirani isto kao kosovski građani, i da se na takvim osnovama sarađuje u budućnosti.
Promena granica, prema njegovim rečima, ne može biti „budućnost“, već treba da se okrenemo ekonomiji, pošto kada se živi bolje građanima neće biti važno gde žive.
Poručio je da diskusija o rešenju za Kosovu nije završena, ali ponavlja ne treba deliti.
Naveo je da, na osnovu tih prava, Kosovo ne može donositi nikakve odluke bez učešća Srba u skupštini.
„Srbija želi sever, a ako ga damo šta će biti sa ostalim Srbima u preostalih šest opština na jugu. Ako Srbija misli da je Kosovo deo njene teritorije, neka proglasimo zajedničku ekonomsku zonu“, poručio je on.
Ukazao je da Priština sa Beogradom razgovara trenutno o konačnom rešenju problema, i da se nada da će „Dan D“ uslediti narednih dana ili meseci.
„Nadam se da ćemo okončati pregovore mirovnim sporazumom sa Srbijom, koji će doneti održivi mir i stabilnost. Nije normalno nemati dobre odnose sa Srbijom, koju prihvatamo kao najvažniju zemlju u regionu, kao najvažnijeg partnera, ali isto tako Srbija mora da prihvati da je nezavisnost Kosova činjenica. Na osnovu te dve činjenice treba da gradimo našu budućnost“, objasnio je on.
Pacoli je kazao da podržava dijalog i Tačija, istakavši da je to važno za Kosovo kako bi postalo članica međunarodnih organizacija.
Kritikovao je šefa srpske diplomatije Ivicu Dačića i naveo je da Dačić navodno troši ogromne pare da zemlje povlače priznanje nezavisnosti Kosova.
„Garantujem da nije nijedna zemlja povukla priznanje. Moraju da nas obaveste da nas više ne priznaju, a nismo dobili kao našeg glavnog partnera, koji je važan za našu ekonomiju, obaveštenja. Dačić je puštao lažne vesti“, rekao je on.
U svom govoru on je ukazao da je prioritet Kosova približavanje EU i pozvao je Brisel da ne drži Kosovo izolovano, već dopusti da Priština napreduje zajedno sa ostalih pet zemalja Zapadnog Balkana.
„Bez Zapadnog Balkana, a tako i Kosova, Evropa neće biti potpuna, i kao slagalica neće biti stabilna ako joj nedostaje neki deo“, objasnio je Pacoli.
Poslanik Mandl rekao je da je najpre bio začuđen kada je čuo za ideju razmene teritorija, ali da je, kada je malo podrobnije razmislio bio ohrabren što Beograd i Priština o nečemu razgoavraju.
„Kakvu god da imate agendu dobro je da se razgovara i pregovara. To je početak drugačijeg odnosa Beograda i Prištine“, uveren je on.
Bivši izaslanik EU na Kosovu Volfgang Petrič, koji je prisustvovao sastanku, ukazao je da ne treba odbaciti unapred ideju o korekciji granica, jer je bitno da dve strane same pronađu rešenje, pošto nametnuta solucija nije održiva.
Podsetio je da treba biti otvoren za takva rešenja, jer Kosovo nije priznato od celog sveta, a status kvot ne bi odgovarao Prištini.
„Veoma je važno da se rešenje koje predlažu dve strane sagleda, čak iako je protiv aktuelnih principa, jer principi možda treba da se unaprede“, rekao je Petrič.
