„Jasno je da naspram sebe imamo potpuno neiskrenog i nekredibilnog sagovornika, i povodom toga nemamo nikakvih iluzija“, rekao je Đurić u intervjuu za današnji „Alo“.
Podsetio je da je prošlo više od dve hiljade dana otkako je dogovoreno formiranje Zajednice srpskih opština, a da danas ne izgleda da smo išta bliži realizaciji tog dogovora iako su, kaže, Beograd i Srbi sa Kosova učinili sve sa svoje strane da taj sporazum bude sproveden.
Osvrnuvši se na pokušaj Prištine da formira sopstvenu vojsku, Đurić upozorava da bi jednostrano formiranje nekakvih oružanih snaga na Kosovu bilo kršenje međunarodnih sporazuma, odnosno međunarodnog prava.
„Postoje valjani razlozi kojima se može potući svaka tvrdnja da je Albancima u našoj južnoj pokrajini potrebna vojska“, ukazao je, navodeći da je, pre svega, bezbednosni garant na terenu KFOR, kao i da je svaka ideja o formiranju tzv.vojske Kosova protivna pravu i svakoj želji da na Kosovu i u regionu imamo normalne odnose.
„Jasno je ko može biti jedina meta takve formacije i koga bi ona trebalo da zaplaši. Srbi zato ne smeju uzeti učešće u takvom projektu niti biti oružje u rukama protivnika sopstvenog naroda“, ističe Đurić.
Što se tiče najava iz Prištine o otvaranju mosta u Kosovskoj Mitrovici 28. novembra, kaže da bi svako jednostrano igranje tim osetljivim pitanjem Srbi u četiri opštine na severu KiM doživeli kao bezbednosnu pretnju i pretnju miru.
Na pitanje da li je razgraničenje u ovom trenutku najbolje rešenje za srpsko-albanski spor, odgovara da je najbolje rešenje ono koje nam svima može doneti trajnu stabilnost i mir, „a jedini način da se do toga dođe jeste da nijedan učesnik u procesu ne bude potpuno uskraćen i poražen“.
Pitanje teritorijalnosti, objašnjava Đurić, jeste jedan od aspekata rešenja, ali smo toliko daleko od njega da bi svako ulaženje u detalje bilo na nivou promišljanja „šta bi bilo kad bi bilo“.
„Uveren sam da bi u idealnim uslovima kompromis bio moguć, ali suočavamo se sa sve manje i želje za kompromisom i iskrenosti s druge strane, što nas svakim danom sve više udaljava od rešenja“, navodi direktor Kancelarije za KiM.
Pravni argumenti su, kaže, polje na kojem Srbija najčvršće i naubedljivije može da brani svoje pozicije pri čemu, ističe, veliko ohrabrenje i utehu pruža podrška ne samo naših tradicionalnih prijatelja Rusije i Kine već – i većeg dela čovečanstva.
„Bez te podrške, koja je zasnovana i na ličnom prijateljstvu predsednika Vučića sa Šijem i Putinom, tema KiM bi veoma brzo bila na silu uklonjena sa spiska otvorenih međunarodnih politčkih pitanja“, ukazuje Đurić.
Kad je reč o pokušaju Prištine da Kosovo uđe u Interpol, kaže da Priština želi da Interpol zloupotrebi za sopstvenu međunarodnu promociju, amnestiranje terorista iz nekadašnje OVK, te nastavak progona i zastrašivanje Srba.
O stavu pojedinih opozicionih političara po pitanju Kosova i Metohije Đurić kaže da oni nemaju politiku za KiM niti viziju šta bi kao država po tom pitanju trebalo da radimo, „jer njih KiM suštinski ne zanima, osim kao sredstvo za primitivne demagoške napade na predsednika Vučića“.
