“Članstva u Evropskoj uniji neće biti bez priznanja Kosova. Postoje različiti modeli za to. Znam da to nije jednostavno, ali to je zapravo bio uslov da se uopšte započne s pregovorima. Znači, pre ili kasnije, i to pre punopravnog članstva. I to nije zaista ništa novo. Svakom je od samog početka to bilo jasno i zato me iskreno čudi da se sada oko toga digla tolika prašina”, naveo je Bajer.
Upitan da li veruje da će Srbija ikada priznati Kosovo, odgovorio je da to nije pitanje vere, nego pitanje kako postići odlučujuće napretke u procesu dijaloga između Beograda i Prištine, i kako postići napretke u pregovorima s Evropskom unijom.
“To je dakle nešto što ima veze sa sadržajem i činjenicama. Mi moramo i da se zapitamo koliko ozbiljno se pristupa svemu. Obe strane moraju jedna drugoj da izađu u susret. Znam da nije uvek lako. Ali tu je cilj, i za taj cilj je potrebno preći preko nekih svojih tvrdokornih stavova”, rekao je Bajer.
Komentarišući nedavni intervju premijerke Srbije Ane Brnabić za Dojče vele, koji je izazvao mnogo polemika, naveo je da može da razume zašto je ona rekla da će Kosovo uvek biti deo Srbije.
“Još je prerano konkretno razgovarati o modelu priznavanja i znam da je sve to zajedno povezano s Ustavom Srbije. I znam da je to sve zajedno nešto što će se odvijati tek za nekoliko godina. I zato sam i u intervjuu koji sam pre par dana dao u Beogradu jasno hteo da stavim do znanja da bi se uvek iznova trebalo prisetiti uslova i zapitati se šta je cilj svega toga. Ali mislim da je to proces u kojem svi, pa i EU, moraju mnogo toga da nauče. Normalizacija odnosa, dijalog s Prištinom i na kraju priznanje Kosova, supstancijalni je deo pregovora s EU”, istakao je Bajer.
Takođe, govorio je i o ideji promene granica.
“Naša najveća briga je da bi, nakon razmene teritorija, kako god bi ona na kraju izgledala, moglo da dođe do nestabilnosti u drugim delovima regiona, spomenuću samo Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu. I tu nismo usamljeni u skepsi, već to delimo i sa svojim američkim prijateljima. Mislim da smo u 21. veku već prešli preko toga da povlačimo granice po etničkom principu. I ja se pitam, ako do takve razmene teritorija i dođe, šta će se dogoditi sa Srbima na jugu Kosova, sa njih oko 35.000, a koji ne bi bili uključeni u tu akciju? Šta je sa mnogo više Srba u drugim delovima Kosova? Znači, taj predlog ne bi bio sigurno rešenje. Nemačka u toj kritici nije usamljena, kako se voli da se ponavlja. Zapravo je malo onih koji podržavaju tu ideju. Na samom Kosovu je to u suštini samo Hašim Tači. I trebalo bi se zapitati da li je zaista tako da SAD aktivno podržavaju razmenu teritorija. Mislim da to nije slučaj. Ja ću uskoro u Vašingtonu da razgovaram o toj temi, a već sada znam da se tamo ta ideja ne prihvata s oduševljenjem. U medijima – dozvolite da to kažem, posebno na Balkanu – pojavljuju se svakakva nagađanja koja nemaju veze s istinom. Poslednji slučaj jeste i navodna vest o liberalizaciji viznog sistema između Kosova i Evropske unije, i to još ove godine, što su obećali neki političari. Ja ne znam odakle uopšte dolaze takve informacije”, rekao je Bajer.
