Fungo za Politiku dodaje da je to regulisano Briselskim sporazumom.
“Na osnovu Briselskog sporazuma iz 2013. godine, između Beograda i Prištine, institucije Kosova nisu obavezne da od Kfora traže odobrenje za kretanje njihovih policijskih snaga širom teritorije Kosova”, rekao je Fungo.
Upitan da li Kfor može sa 4.000 vojnika da zaštiti Srbe na Kosovu, kada nije sa 50.000 tokom martovskog pogroma, Fungo je rekao da će Kfor nastaviti da sprovodi redovne procene bezbednosti kako bi utvrdio da li je neophodno da preduzima bilo kakve mere.
Italijanski general je rekao da ukoliko mandat Kosovskih bezbednosnih snaga evoluira na način kao što prelaže Priština, odnosno postane vojska Kosova, onda će Nato morati da preispita nivo svoje posvećenosti, posebno u pogledu izgradnje kapaciteta.
Odgovarajući na pitanje da li je tačno da Kfor ne zalazi u kampove Islamske države na Kosovu, Fungo je rekao da mandat Kfora na Kosovu ne obuhvata borbu protiv terorizma, ali da je spreman da reaguje na bilo koju pretnju.
Fungo tvrdi da je znatno smanjen broj međuetničkih incidenata na Kosovu, tako da vojnici Kfora nadziru još samo pravoslani manastir Dečani, dok su ostali objekti Srpske pravoslavne crkve, za koje se smatralo da su pod rizikom, pod zaštitom policije.
